Izvor: Politika, 05.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komandant đeneralovih satova
Mileta Jeremić gotovo tri i po decenije brine o četiri sata na tornju milanovačke crkve. Naslednika nema, iako ima 72 godine
Gornji Milanovac – Svakoga jutra, posle liturgije, Mileta Jeremić se penje uz 49 stepenika na zvonik crkve Svete trojice da bi navio mehanizam četiri velika sata. Jeremiću su 72 godine, još od mladosti hramlje, od kada je na fudbalu povredio desno koleno, a u levoj nozi ima metalnu šipku, ugrađenu pre tri godine, kada je polomio butnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kost.
– Od malih nogu su me privlačile visine, i doslovno i metaforično. U petoj godini sam se svakodnevno peo na vrh šljive madžarke u našoj avliji. Majka bi me, u strahu da se u tom pentranju ne povredim, konopcem vezivala za stablo. Plakao sam i drao se sve dok me ne bi čula baba Mica, naša komšika; došla bi, odvezala me i odvela svojoj kući. Kad su gimnazijalci Milanovca, 27. marta 1941. godine, gradom uzvikivali „Bolje rat nego pakt”, zaključio sam da je to nešto važno i pošao sam da im se pridružim. Majka me je stigla na pola puta, vratila kući i tako me je sprečila da i ja postanem nosilac Spomenice 1941 – kaže nam u šali Mileta.
Iz crkvenog letopisa saznajemo da je crkvu započeo knez Miloš „za spas duše svoga brata Milana”, 1860. godine, a, dve godine potom, dovršio ju je knez Mihailo. Pare za postavljanje satova na tornju dao je armijski đeneral Božidar Terzić „u spomen na majku Jerinu”. Bilo je to posle Prvog svetskog rata. Jedan nemački vojnik je, godine 1941, pucao u satove, jer nisu pokazivali isto vreme kao u Nemačkoj.
– Godine 1974, predsednik opštine Dušan Papić mi je naložio da, kako-tako, popravim satni mehanizam na crkvi. Doveo sam majstora iz zemunske fabrike satova INSA, bio sam mu asistent i podosta naučio o starom satnom mehanizmu. Otada je meni palo u „državni zadatak” da održavam i navijam satove, jedine javne časovnike u gradu. To radim pune 34 godine. Istina, pre tri godine sam polomio butnu kost pri padu niza stepenište, proveo sam čitav septembar u bolnici i tih 30 dana satovi nisu radili – priča Jeremić.
Mileta reče da će se brinuti da Milanovčani imaju tačno vreme dokle god može da se penje na zvonik. Želeo bi da obuči nekoga kako se to radi, ali interesovanja nema. Doduše, jedini koji je jednom izrazio spremnost da „produži život satovima” jeste profesor fizičke kulture Dmitar Radonjić. Već je vreme da obuka počne, ali Radonjić se ne pojavljuje. Da li se predomislio – pita se Mileta.
B. Lomović
[objavljeno: 06.07.2008]
