Izvor: S media, 02.Nov.2010, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko su hrabre majke u Srbiji?
Na poslednjoj Nacionalnoj konferenciji o stalnom unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite u Srbiji analizirano je i zadovoljstvo porodilja radom zdravstvenih službi. Po ovoj anketi porodilišta su dobila vrlo dobru ocenu od čak 3,92. S media portal istaražuje kakvo je realno stanje u srpskim porodilištima i šta o ovoj oceni kažu majke Srbije.
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, koje je sprovedeno od decembra 2008. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << do aprila 2010. godine u 63 porodilišta, porodilje su boravku u porodilištu dale srednju ocenu 3,92. Usluga akušera i ginekologa ocenjena je sa 4,04 do 4,34, a babica od 4,32 do 4,43.
Inicijativu za ovakvo istraživanje pokrenule su same porodilje još 2008.godine koje su se samoorganizovale u udruženje građana "Majka Hrabrost".
-Inicijativu je pokrenula Branka Stamenković revoltirana pričom koja se plasirala tokom Nedelje dojenja kako su žene ustvari razmažene i neće da doje. Ona je napisala blog u kome je iznela svoja iskustva iz porodilišta i činjenicu da je ona želela da doji svoje dete, ali joj to u porodilištu nije omogućeno. To je podstako mnoge žene da pišu i to ne samo vezano za dojenje već i sveukupan tretman u porodilištima - objasnila je za S media portal Zorka Kovačević, predsednica Građanske inicijative „Majka hrabrost”.
Žalbe se prvenstveno odnose na neprikladno ponašanje zaposlenih u porodilištu, zastarele i nehumane bolničke protokole i korupciju.
-Na osnovu te tri tačke napravljena je peticija i onda se desilo ono što niko nije očekivao, a to je da se javio i sam ministar i rekao da bi i on sam potpisao peticiju jer to sve stoji i time dao legitimitet svim našim zahtevima. Organizovan je sastanak na kome je dogovorena saradnja i napravljena anketa koja će vršiti neku vrstu monotoringa nad radom zdravstvenih radnika, ali i biti sredstvo evaluacije zadovoljstva žena tretmanom u porodilištima- rekla je Kovačević.
Od tada anketu o zadovljstvu žena tretmanom u porodilištima uporedo sprovode i zvanične institucije i ovo udruženje. Međutim, njihovi rezultati se razlikuju.
Zorka Kovačević, predsednica Građanske inicijative „Majka hrabrost”, smatra da rezultati ovog istraživanja Ministarstva nisu tačni, jer analize koje je ova organizacija radila pokazuju veće nezadovoljstvo porodilja.
Deo pisma majke iz Srbije:
Tokom prvog porođaja oštetili su mi dete, koje jos uvek lečim i pitanje je da li će mu biti bolje. Porodila sam se 2005 u Frontu. Pre par dana sam se ponovo porodila u istoj bolnici. Ovaj put poučena iskustvom, vodila sam trudnoću privatno kod lekara, koji radi u Frontu i dogovorila se s njim da me porodi i da mu platim porođaj. Sve je prošlo fantastično. Tu sam videle i sestre babice, koje sam po neljubaznosti zapamtila od pre tri godine, kad sam se prvi put porađala i sad je to druga priča. Promenile su stil ponašanja i postale ljubazne. One sestre koje nisu ok, su one koje rade na neonatologiji i brinu o bebama i donose ih majkama. Vrlo su bezobrazne i neljubazne uglavnom, i neće da redovno donose decu na podoj. Porođaj je koštao više od moje plate zaposlene sa VII stepenom stručne spreme.
Kengurica 341 (2009.godina)
-Ocena od 3,9 Ministarstva zdravlja nije realna, jer više od polovine žena koje su popunile anketu ne znaju šta su im prava i koji su mehanizmi za njihovo ostvarivanje. Ovu anketa oni prosleđuje ženama koje se porode putem patronažne službe, ona je dobrovoljna i ne popune je sve žene. Ista takva anketa postoji i na našem sajtu i uočljiva je razlika u visini ocena su kod nas one znatno niže. Kao razlog za to postoji više faktora: pre svega žene koje će doći na naš sajt i koje koriste internet kao sredstvo komunikacije, ipak žive u malo drugačijim sredinama i imaju više standarde. Uglavnom su to žene iz urbanih sredina sa nešto višim obrazovanjem i bolje informisane. Među ženama obuhvaćenim anketom Ministarstva zdravlja ima veći broj žena koje su i bez školske spreme, koje žive i u ruralnim uslovima i koja imaju niža očekivanja, a zbog nedostatka informacija o svojim pravima, imaju i veći prag tolerancije-objasnila je Kovačević.
Lekare nezainteresovani za rezultate
I pored odstupanja u krajnjoj oceni, trendovi obe ankete se poklapaju. Zajedničke su i procene poboljšanja, ali i uzroci najvećeg nezadovoljastva.
-Ono što je obeshrabrujuće je to da se za rezultate ankete i zadovoljstvo žena uslugama u porodilištvu neinteresuje nijedan načelnik porodilištva, nijedan radnik porodilišta, već isključivo ministar, novinari i nevladine organizacije. To govori da njih prosto nije ni briga kakav je rezultat njihovog rada. Oni se ne trude da saznaju šta žene muči niti da ih informišu o tome koja su njihova prava. Njima i nije u interesu da se to promeni jer tako lakše zastrašuju i manipulišu ženama. Lekari pacijentima daju što manje informacija i to na potpuno jedan nerazumljiv način sa što više stručnih izraza kojim će pacijentu pokazati da nije dorastao za razgovor sa lekarom. Nijedna žena koja ide u porodilište nije zlonamerna i nema nameru da ide u porodilište kako bi se svađala sa lekarom, a do konflikta dolazi zbog manjka informacija i straha porodilje- objasnila je Kovačević.
O slaboj zaintersovanosti medicinskih radnika za poboljšanje situacije, svedoči i izlaganje dr. Mirjana Živković Šulović, sa Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr. Milan Jovanović Batut“ koja je na Nacionalnoj konferenciji rekla da je zabrinjava to što u poslednjih 19 meseci nema pomaka u srednjoj oceni koje su dobili zdravstveni radnici u porodilištima, iako postoje definisani ciljevi i kriterijumi poboljšanja kvaliteta.
Uvredljivo obraćanje
Zorka Kovačević, predsednica Građanske inicijative „Majka hrabrost”, ističe da pored svih primedbi koje postoje nikada nije postojala sumnja u stručnost medicinskog kadra već isključivo na odnos kakav imaju.
– Nijedna anketa ne pokazuje sasvim realne rezultate, istina je negde u sredini. Žene su najnezadovoljnije komunikacijom sa osobljem, najčešće neonatolozima i akušerima, ali i nedovoljnom podrškom i informacijama koje dobijaju u vezi dojenja u porodilištima – rekla je Kovačevićeva i dodala:
Priča majke koja se porađala u inostranstvu i kod nas:
Moja prva beba rodjena je na Kipru i bilo je kao i svuda u civilizovanom svetu. Bili su i bez potplaćivanja svi ljubazni na usluzi jednim klikom na dugme kraj nas. Tata je bio u porodilištu sve vreme, lekar se izvinjavao ni sama neznam zašto ali sve je uradio uz objašnjenje i našu saglasnost kao u bajci.U Višegradskoj sam se porodila drugi put tata nije bio sa nama. Bila sam vezanih nogu raščerečena (moža bih pobegla da nisu). Osećala sam se nevažnom, a oni su odrađivali posao, jer ko sam ja da mi bilo šta objasne? Naglašavam svi su bili potplaćeni i prema meni su svi bili bolji nego prema ostalim porodiljama, pa ipak sam se osećala loše mesecima posle svega, mrzela sam sebe. Trudila sam se da zaboravim traumu, ali je ona ostala... nadam se da ce izbledeti. Srdacan pozdrav,
(Danijela, 10.04.2009)
-Problem komunikacije je i dalje veliki. To ide od uvredljivog obraćanje do ignorisanja, kada se žena prepušta samoj sebi bilo da porođaj traje ili da njoj nešto treba. Sve ide dotle da se ženama obraća na jedan ružan i nipodaštavajući način, govori im se: „Šta se sad dereš! Onda te nije bolelo, kad si radila „ono“, a sad si došla da mi kukaš! Ti seljančuro, primitivko, nisi se kako treba ni okupala, a meni si došla ovde da govoriš šta ću ja da radim!“ Takvo obraćanje je nešto što najviše boli. Ja znam da se ta babica ili lekar koji radi osećeju kao na fabričkoj traci, ali toj ženi je to jednistveno iskustvo i ona je jedna i jednistvena i to treba ispoštovati. U pitanju nisu čak ni minuti vremena već sekunde, osmeh i topla reč – apelovala je Kovačević.
Zastarele porođajne procedure
Jedno od osnovnih prava žene bi trebalo da bude i pravo izbora i odlučivanja o toku porođaja.
- Porođaj više ne pripada ženi i gleda se da se žena porodi u radno vreme. Zato se daje indukcija da bi onaj ko je započeo porođaj, isti i završio i otišao kući. Lekari žene uklapaju u planove za godišnji odmor i privatne planove. Često se ženi čim uđu u salu zakači indukcija koja ubrzava porođajni proces i time pokreće čitav lančani niz stvari. Porođaj ne ide prirodno, sve se mnogo ubrzava i posle mora da se uradi epiziotomija koja je vrlo bolna i koja stvara ženi probleme i posle porođaja. Epiziotomija ne bi trebala da se radi kod prvorotki, a kod nas se radi u skoro 100 posto slučajeva- upozorila je Kovačević.
U posljednjih par decenija na zapadu je epiziotomija odbačena, osim u hitnim slučajevima kad je ugrožen život bebe.
Majka iz Amerike:
Ja iz ove prekookeanske perspektive (u Americi sam trinaest godina) čujem da je u Srbiji porođaj ravan odlasku u kuću užasa, ali ovi detalji…čitam i vrtim glavom, u neverici se smejem, plačem, ne znam ni ja. Ja sam rodila troje dece (svi troje su bili iznad tri i po kg) i nijednom nisam imala epiziotomiju niti šavove. Ukoliko imate babicu (midwife) na porodjaju, pustiće vas da se porodite ležeći na boku, ili u kadi sa toplom vodom, u klečećem položaju itd.
Po preporuci Svetske zdravstvene organizacije rutinski ne treba raditi ni stvari kao što su brijanje i klistir, to je čak kontraproduktivno i kontraindikovano.
-Preporuke SZO su bazirane na iskustvima i ustanovljeno je da se neke stare prakse moraju napustiti- objasnila je Kovačević i dodala:
-Naše porođajne procedure su surove prema žene jer one se drže gladne po više desetina sati u periodu od kako pukne vodenjak do početka porođaja. Ženama se ne daje ni hrana ni voda, i ostavljene su u ležećem položaju koji je za njih najneugodniji u tom trenutku. Njima bi značilo da mogu da dobiju par gutljaja vode, kockicu čokolade, a nikako ne bi ugrozilo sam porođaj- naglasila je Kovačević.
Maja Vidović
.jpg)
