Izvor: RTS, 13.Feb.2020, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko košta "fali ti još jedan papir"
Koliko god da su kompjuteri ušli u našu svakodnevicu, bez papira se ne može. Koliko državu para a nas živaca košta kada čujemo rečenicu: fali vam još jedan papir?
Da bi upisali dete u školu, roditelji su prošle godine morali da donesu samo izvod iz matične knjige rođenih i uverenje o prebivalištu.
Od ove godine, uvođenjem sistema elektronske uplate, za upis im neće biti potreban >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nijedan papir, a deca će elektronski biti raspoređena u 4.000 odeljenja.
I roditelji brucoša imaće manje obaveza jer više neće morati da prikupljaju dokumentaciju na nekoliko adresa.
Iako pomaka ima, oko 60 odsto informacija državne institucije i dalje čuvaju na papiru, što usporava procese, pa građani često ne mogu blagovremeno da ostvare svoja prava.
"I dalje postoji veliki broj postupaka, pre svega vezano za poreze i računovodstvo koje su i dalje papirološke. Naš je jedan od predloga da se uvedu potpuno elektronske fakture", ističe Jelena Bojović iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (Naled).
Neujednačena praksa u opštinama Za promenu nekih dokumenata potrebno je na uvid doneti i izvod iz matične knjige venčanih, rođenih, uverenje o državljanstvu, što znači da se moraju izdvojiti i vreme i novac.
Praksa u opštinama je neujednačena.
Neretko se dokumentacija uzimaju u različitim opštinama, pa je čekanje u redu neminovno.
"Građani kada dođu i podnesu zahtev za ostvarivanje nekih svojih prava, sva dokumentacija koja može biti pribavljena po službenoj dužnosti i vodi se evidencija, mi pribavljamo tu evidenciju u ime građana, a građani nam daju i potpisuju izjavu da možemo mi u njihovo ime da pribavimo dokumentaciju koja im je potrebna", dodaje Gordana Lukić iz Opštine Palilula.
Obaveza države da čuva papirnu dokumentaciju pet i više godina nameće velike troškove. Samo u Agenciji za privredne registre na upravljanje i čuvanje papirologije potroši se milion evra godišnje. Banka srednje veličine godišnje proizvede 11 miliona papira, a manji trgovinski lanac potroši i do 150.000 evra na tonere, papir i štampu.
U odnosu na 2018. usvojeno 40 odsto više preporuka Naleda "Apelacioni sud se ne suočava sa tim problemom, budući da je to novoformirani sud 2010. godine i mi nismo preuzimali arhivu nekadašnjih žalbenih sudova. To su preuzeli viši sudovi i Vrhovni sud. Ovde imamo oko 144.000 predmeta", ističe Mirjana Piljić iz Apelacionog suda.
Da bi elektronsko poslovanje uštedelo stotine miliona evra, shvatili su i u Poreskoj upravi, koja je pomogla da se digitalizuje postupak podnošenja prijava za porez na imovinu kao i za prenos apsolutnih prava na nasleđe i poklon.
"Vi treba da pripremite ugovor o poklonu, ili neko stručno lice da sačini pravni posao. Kod javnog beležnika dolazite sa tim ugovorom, zakazujete termin overe. Javni beležnik ima mogućnost da sada proveri u javnoj evidenciji, da izvrši uvid u katastar nepokretnosti. Zakon o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara ove godine predviđa da sada umesto građana javni beležnik dostavlja poreskoj izvršenje građana o porezu na prenos apsolutnih prava na nasleđe i poklon i o porezima na imovinu", naveo je Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore.
Naled nastavlja da daje preporuke koje će pojednostaviti propise i smanjiti birokratiju.
Prošle godine sprovedeno je 17 novih preporuka, što je 40 odsto više nego 2018.
.jpg)
