Izvor: S media, 27.Avg.2010, 12:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko se plaši škole još
Polazak u školu predstavlja značajan korak u životu deteta, a i njegovih roditelja. Ovim započinje nova faza u razvoju vašeg deteta. Da polazak u školu ne bi bio izvor prevelikog stresa za celu porodicu neophodno je da se prethodno dobro pripremite.
Na polazak u prvi razred Osnovne škole teže se adaptiraju roditelji nego mališani. Deca nemaju strah od škole, sa time se ne rađaju. Strahovi se uče! Zato, nemojte svoje dete plašiti školom i školskim obavezama. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Većina roditelja strahuje da li je dete spremno i dovoljno zrelo za obaveze koje mu predstoje, kako će se uklopiti, da li će zavoleti školu, šta sa domaćim zadacima...
-Deca uglavnom nemaju strah od polaska u školu, ona su po prirodi radoznala i jedva čekaju da vide šta je to. U razgovoru s njima uvek čujemo da ih početak škole raduje. Žele da imaju knjige, pišu, upoznaju nove drugare. Posebno im je zanimljiv čas fizičkog vaspitanja, to često spominju. Roditelji uglavnom imaju veći strah od dece, rekla je za S media portal Jelena Novaković pedagog Osnovne škole ”Jefimija”.
Škole su obično na teritoriji gde dete živi i gde je išlo u predškolsku ustanovu, ono poznaje dosta vršnjaka i svoje isčekivanje polaska deli sa njima. Dobro bi bilo da mu svoje utiske prenese i neko starije dete koje već ide u školu. Jer to su utisci iz ugla deteta koje odrasli ne mogu da prenesu na isti način.
-Za početak treba prošetati s detetom do škole da vidi školu. Ući u odeljenje i reći detetu šta ga tu čeka, ali bez zastašivanja, niti preteranog ulepšavanja. Objasniti mu koliko čas traje, šta će sve raditi sa učiteljem, da će tamo i da uči i da se igra. Možete sa detetom izabrati pribor za školu, ranac, pernicu, sveske i nalepnice za sveske. Neka dete ima pravo izbora jer će mu to učiniti još veću radost povodom polaska i pokazivanja novih stvari drugarima. Sa udžbenicima ne treba žuriti jer će njih dobiti u školi, objasnila je Novaković.
Bićeš mamin “odlikaš”
Iako prvi razred nema brojčanog ocenjivanja mnogi roditelji već u samom startu potenciraju priču o ocenama i peticama.
-Roditelji su prosto nestrpljivi da vide kako će se dete snaći u prvim danima školovanja. Veruju da se sve ostvaruje u tim prvim danima i da su oni prognoza njegovog konačnog postignuća, a istina je da učenje tek počinje, kaže za S media portal školski psiholog Gordana Kijanović.
Svako dete zavisno od svog psihomotornog i psihofizičkog razvoja različitim tempom usvaja nova znanja i to nije nikakva prognoza da li će dete u toku školovanja biti uspešan đak. Prva godina školavanja treba da omogući detetu da se slobodno izražava, da bude radoznalo i proučava svet oko sebe. Svako dete imaja svoju dinamiku razvoja.
-Roditelji imaju neke svoje parametre uspešnosti sebe kao roditelja. To počinje već od novorođenčeta. Kasnije su to norme u ponašanju. Roditelj će za sebe misliti da je uspešan ako je dete lepo vaspitano, poslušno i iz prvog usvaja navike kao što su održavanja lične higijene, slaganja svojih stvari itd. Kada dođe do polaska u školu, od deteta se očekuje da sve iz prvog odlično radi, kaže Kijanović.
Ovakva očekivanja opterećuje odnos roditelja i deteta, a zatim se tenzija prenosi i na odnose sa vaspitačima, vršnjacima, kao i odnos ka samoj školi.
-Svako dete želi da zadovolji očekivanja svojih roditelja. Pod presijom dete će školu doživeti kao izvor svojih velikih nevolja i frustracija. Izvor direktnih pretnji i sankcija od strane roditelja, pod izgovorm da je loš da je razočarao. To roditelji kod sebe moraju da iskorene. Nikako ne smeju da cepaju i precrtavaju ono što je dete uradilo.Omalovažavanjem njegovog rada dete će izgraditi negativan stav ka školi. Jer dete koje je okruženo svojim vršnjacima shvata da je u nekim stvarima lošije, a u nekima bolje. Nije svaki dan isto raspoloženo i motivisano za rad i to prihvata kao normalno. Ni mi odrasli nismo svakog dan podjednako efikasni, niti smo na novim zadacima od početka odlični. Sve to zavisi od toga koliko se angažujemo,koliko drugih podsticaja i radosti doživimo u tome što radimo, objašnjava Kijanović.
Radne navike
Za polazak u školu detetu nije potrebno nikakvo predznanje. Pre polaska u školu dete ne treba da zna da čita, piše, računa – to će naučiti u školi, zato i polazi u školu.
Vaš mališan treba da zna da se igra, da uživa u igri, da mašta. Igra sa vršnjacima omogućava razvoj emocionalnih i socijalnih sposobnosti mališana.
-Ne treba insistirati na tome da dete pre polaska u školu nauči da čita, piše i računa. Za sve to je zadužen učitelj. Bitnije je da savlada korišćenje toaleta, pribora za jelo ili vezivanja pertle jer ako ne bude znao da učini ove stvari samostalno može imati negativna iskustva koja će povezivati sa ne snalaženjem u školi jer tu nema pomoći roditelja, savetovala je pedagog Jelena Novaković.
Dete prvo treba da uči da poštuje pravila igre sa vršnjacima, da vodi računa o svojim stvarima, da ima svoj kutak o kome ono brine, da se samo oblači i obuva. To stvara dobar odnos prema realnosti gde ga čekaju obaveze.
-Moja iskustva u radu s decom govore da deca do kraja osmog razreda ne nameštaju ni svoj krevet. To nije dobro iz više razloga. Roditelji kažu ništa ne tražim od njega nego samo da uči. A to nije dobro ni za učenje, jer odnos prema radu prema obavezama i odgovornosti se formira kroz sve segmente života ne samo kroz školsko učenje, naglasila je psiholog Kijanović.
Unapred isplanirajte doba dana za neku zajedničku aktivnost sa detetom, kada će te zajedno gledati neki crtani film, čitati priču, crtati ili praviti nešto. Zatim će te taj plan aktivnosti postepeno prilagođavati školskim obavezama. Definisaćete šta će prvo dete učiniti kad dođe iz škole, kada će da se odmori,a kada će da radi domaći.
Zrelost za školu
Pravovremeni polazak u školu je jako bitan. Do ove školske godine postojala je mogućnost da na pregledu u domu zdravlja, pedijatar i logopeda predlože odlaganje početka školovanja. To je bilo moguće uz dogovor s roditeljima. Sada kao na regrutaciji, sva deca kreću u školu sa 6,5 godina.
-Sedma godina je u razvoju deteta brza godina. A da li će taj skok u razvoju da se desi u prva dva meseca ili u 7 mesecu te godine to ne može da se predvidi. To se ne može isprovocirati povećanjem pritiska na dete, povećanjem broja vežbi, povećavanjem broj redova u pisanju. Nije dobro da detetu koje nespretno drži olovku govorite: moraš ovako, ponovi još jednom, nije dobro. Insistirati da bude uredan i savršen. Mora se sačekati trenutak kada je dete zrelo da punom parom krene na savladavanje novih znanja i veština, navodi Kijanović.
Po rečima psihologa većina dece je i u ovom uzrastu spremna za polazak u školu ali postoji manji broj dece koja nisu spremna i kod njih to može dovesti do smetnji do kojih nebi došlo uz fleksibilniji polazak u školu i čekanje tog ključnog razvojnog trenutka.
Maja Vidović
