Izvor: B92, 04.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko misli da su masovne grobnice zločin
Beograd -- Samo 14 odsto građana Srbije ima poverenje u domaće sudstvo.
Ratni zločini padaju u zaborav. Gradjani Srbije nemaju poverenja u domaće pravosudne organe. Medjutim, na pitanje da li su oni sposobni da sude za ova krivična dela, odgovor je da se više veruje domaćim sudovima, nego Haškom tribunalu.
Ovakvi stavovi gradjana Srbije su rezultat delovanja političke i intelektualne elite, istakao je direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prilikom prezentacije istraživanja tog centra i "Strateškog marketinga" za potrebe Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
Šezdeset odsto gradjana smatra da bi sudjenja za ratne zločine bila efikasnija pred nacionalnim pravosudnim organima - od podizanja optužnice do izricanja presude. Kao jedan od argumenata navodi se da bi se optuženici tako dobrovoljno predali policiji, što je institut koji ne postoji u našem pravu. Ali je, naravno, usko povezan sa praksom Tribunala u Hagu.
Odijum gradjana prema Medjunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju raste sve do 23 odsto, koliko ih smatra da ne treba da se saradjuje. Medjutim, čak 71 odsto gradjana izjasnilo se da bi optuženima za ratne zločine trebalo suditi u Srbiji.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević to objašnjava uticajem političke i intelektualne elite. Isto je, navodi Dimitrijević i kada je u pitanju sećanje na ratne zločine, pa čak i one koji su počinjeni nad Srbima: "O grobnicama na teritoriji Srbije je čulo 71 odsto ljudi, a tek njih 25 veruje da je to i zločin. Često imate odgovor da se to dešava u ratu i da je to u ratu nužno. Međutim, kopni i sećanje na zločine protiv Srba. Imamo tendenciju da se zbivanja u ratu što pre zaborave, pa makar i po cenu zaboravljanja zločina protiv Srba".
Iako je nešto više od polovine gradjana reklo da zna da su u Vukovaru tokom rata ubijani civili, ministar pravde, Zoran Stojković, kaže da se preteruje kada se konstatuje da gradjani nisu upoznati sa počinjenim ratnim zločinima. On dodaje kako se više ne može postaviti pitanje o političkoj volji da se sudi, ali - pred domaćim sudovima: "Nećemo valjda da lepimo nalepnice od vrata do vrata? Javnost je o tome dovoljno obaveštena", ističe Stojković i dodaje kako se više ne može postaviti pitanje o političkoj volji da se sudi, ali - pred domaćim sudovima: "Ne vidim zašto domaća elita stvara odijum? Mi smo rekli da jesmo za saradnju, ali dvostranu. Ona je podrazumevala veliki broj stvari. Ovde se svodi samo na jedno pitanje - izručiti ili ne. Zašto ne bi moglo ovde da se sudi? Ako imamo situaciju da smo sve uradili - imamo posebno odeljenje, menjamo zakone, voljni smo da sudimo sve, objasnite mi odakle im taj stav?"
Iako uglavnom znaju da su, na primer, masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca pronađene u Srbiji, građani Srbije nisu ubeđeni da je to baš zločin, smatrajući da je to sastavni deo rata, ali se zato veruje da je suočavanje sa prošlošću veoma važno. Kada se detaljnije obradi ovaj statistički podatak, dolazi se do zaključka da bi se suočavanjem velikim delom dokazalo da Srbi nisu krivi.
Prethodna politička elita zalagala se za saradnju sa Hagom, za razliku od sadašnje, ali pre svega iz praktičnih razloga, a ne iz razloga pravde i pravičnosti. Tako su ranije mislili i građani. Gordana Čomić iz DS-a za B92 kaže: "Ja pripadam stranci koja nikada nije imala problem da kroz lik svog predsednika ili zaduženih članova u javnim poslovima kažu - saradnja sa Haškim tribunalom je neophodan uslov da ova zemlja ide napred. O tome nema pregovora."
Sudeći prema rezultatima prvog istraživanja o poverenju u domaće pravosuđe, ono, prema rečima Vojina Dimitrijevića, sada ima veliku šansu. Ne bi, međutim, smelo da se rizikuje, a to je posao i tužilaštva i sudija, ali i medija, da se na temu ratnih zločina i krivične odgovornosti za njih prenese odijum odbijanja da se o njima uopšte govori, upozorio je Vojin Dimitrijević.
