Izvor: Politika, 13.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđević: Zadužbina je nacionalna institucija
Potomci kralja Aleksandra potražuju pokretnu i nepokretnu imovinu koja je locirana u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji i BiH
Posle sukoba predsednika opštine Topola Dragana Jovanovića i članova Krunskog saveta oko toga ko ima pravo na upravljanje zadužbinom kralja Petra Prvog na Oplencu, sam prestolonaslednik kaže za „Politiku” da lično ne misli da je to konflikt.
– Konflikt može da se vodi oko stvarnih činjenica, a ne oko potpuno konstruisanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << priča. Ne samo po mom shvatanju već po onome što je bila namera mog pradede, zadužbina je nacionalna institucija blisko povezana sa mojom porodicom, ali sasvim sigurno i institucija koja daleko nadilazi bilo kakav lokalni ili partikularni interes – kaže Karađorđević.
Na pitanje ko bi, po njegovom mišljenju, njome trebalo da upravlja, s obzirom na to da predsednik opštine Jovanović insistira da „zadužbina pripada srpskom narodu”, na osnovu testamenta kralja Petra, prestolonaslednik odgovara:
– Zadužbina na Oplencu ima svoj statut i ima svoj Upravni odbor i taj Upravni odbor je vlastan da propiše uslove koje aspirant za mesto upravnika mora da zadovolji, uključujući poznavanje zadužbine, sposobnost da se stara o njenom pravnom i finansijskom poslovanju, iskustvo u vođenju ovako složenih i važnih institucija i sposobnost komunikacije sa svima onima kojima je interes zadužbine u srcu.
Aleksandar Karađorđević još napominje da nije zadovoljan kako teče proces povraćaja imovine kraljevskoj porodici.
Dragomir Acović, predsedavajući Krunskog saveta, objašnjava za naš list da Zadužbina kralja Petra na Oplencu nije privatna imovina i ne spada u ostavinsku masu, a da nekadašnja imovina Karađorđevića ima različit status, u zavisnosti od toga gde se nalazi i od mogućnosti da se identifikuje.
– Poznato je, u velikoj meri, od čega se sastojala, ali je samo delimično poznato šta od toga i dalje postoji i u kakvom je stanju. Najmanje je nepoznanica u pogledu nekretnina, a najviše kada je u pitanju pokretna imovina – kaže Acović.
Potomci kralja Aleksandra potražuju pokretnu i nepokretnu imovinu koja je danas locirana u Srbiji, Crnoj Gori, Sloveniji, Makedoniji i Bosni i Hercegovini, dodaje Acović.
– Glavni deo nepokretne imovine u Srbiji sastoji se od dvorskog kompleksa na Dedinju u Beogradu, nekoliko posebnih zemljišnih parcela i objekata u Beogradu i od manjih imanja u Sokobanji i u okolini Topole. U Crnoj Gori to su imanja u Miločeru, na Cetinju i u Rijeci Crnojevića, u Sloveniji imanja na Bledu i Bohinju, a u Makedoniji imanje u Demir-kapiji. Pokretna imovina je rasuta na mnogo mesta, a delu te pokretne imovine tek treba da se uđe u trag – kaže predsedavajući Krunskom savetu.
Sva imovina Karađorđevića oduzeta je posebnim aktom 1947. godine, i do danas nije vraćena. Taj je akt ukinut 2001. godine, i time je poništen osnov za konfiskaciju, ali sam status imovine do danas nije izmenjen.
– Imovina kralja Aleksandra bila je predmet ostavinske rasprave pre rata. Njena sadržina i vrednost sudski je utvrđena i identifikovani su naslednici. To su tri kraljeva sina. Podeljena je na ravne delove, osim dela imovine kraljevića Tomislava, koji je dobio od oca za života, i koji je striktno njegov, uz umanjenje njegovog dela u zajedničkom nasleđu za vrednost te lične imovine. Imovina kraljice Marije je takođe poznata, ali nije bila predmet ostavinske rasprave. Imovina stečena za vlade kralja Petra Drugog je u procesu identifikacije – navodi Acović.
Bojan Bilbija
-----------------------------------------------------------
Živulović: Bahato ponašanje Jovanovića
Vladan Živulović, vršilac dužnosti upravnika Zadužbine na Oplencu objasnio je za „Politiku” sopstvenu verziju događanja oko zaostavštine Petra Prvog u Topoli.
– Ne mogu da se otmem utisku kako je bahato ponašanje predsednika opštine Topola. Pretnje predstavniku Ministarstva kulture da će biti smenjen ukoliko glasa za mene, upozorenja svima da će organizovati narodni bunt, ukidanje opštinske pomoći zadužbini, od 2.000.000 dinara, i praktično ukidanje rada ukoliko se ne ispoštuje njegova volja. Sada se radi na šestomesečnom izveštaju iz kojeg ćemo moći da analiziramo koja poboljšanja u organizaciji i radu treba učiniti. Optužba Jovanovića da sam ja tu privremeno postavljen kako bih otuđio imovinu zadužbine je, u najmanju ruku, smešna, jer on vrlo dobro zna da statutom nije dozvoljeno nikakvo otuđenje, pa čak ni uspostavljanje hipoteka na njoj – kaže Živulović.
objavljeno: 14.07.2012
.jpg)
