Izvor: Politika, 20.Okt.2013, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamena ploča prvim žrtvama Velikog rata
Mnogi građani Beograda i Srbije, a kamoli iz sveta, ne znaju da je Prvi svetski rat počeo u Beogradu
Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica u Beogradu donela je 6. juna odluku da se, u blizini Železničkog mosta preko Save, postavi spomen-ploča povodom sto godina od početka Prvog svetskog rata. Kameno obeležje biće podignuto upravo na mestu gde je zvanično počeo Veliki rat, to jest gde su 28. jula 1914. ispaljeni prvi hici i pale prve žrtve, i sa srpske i sa austrougarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strane. Prema odluci, ploča će biti postavljena u neposrednoj blizini stuba mosta, na postojećem betonskom elementu pored biciklističke staze.
Prihvaćen je i tekst koji će se naći na ploči: „Na ovom mestu kod železničkog mosta Beograd–Zemun, 28. jula 1914. godine napadom Austrougarske na Srbiju otpočeo je Prvi svetski rat. Prve žrtve bili su Dušan Đonović sa srpske i Ištvan Baloh sa austrougarske strane”.
Inicijator postavljanja ploče bio je član komisije i aktuelni zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Zoran Alimpić.
– Kao odbornik i član višestranačke Komisije za nazive ulica i spomen-obeležja grada Beograda, na jednoj od prethodnih sednica komisije, predložio sam da se povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata označi jednom pločom mesto na kome je rat počeo. Čak i građani Beograda i Srbije, a kamoli ljudi iz sveta, ne znaju da je Veliki rat počeo u Beogradu. Jer, u Beogradu su opaljeni prvi hici, pale su prve žrtve, došlo je do prvog kontakta između zaraćenih strana i tako se definiše početak rata – objašnjava Alimpić za „Politiku”.
Do prvog sukoba došlo je na starom železničkom mostu, na pruzi koja je povezivala Beograd i Zemun, to jest Srbiju i Austrougarsku, dodaje naš sagovornik.
– Veoma brzo, posle isteka ultimatuma Srbiji, u noći 28. jula, započete su vojne operacije, pokušajem austrougarskih trupa da pređu most i zauzmu Beograd. Te noći su pale prve žrtve sa srpske i s mađarske strane, a oba vojnika su sahranjena u Beogradu i imaju svoja spomen-obeležja. Prva žrtva sa srpske strane bio je Dušan Đonović, a s mađarske Ištvan Baloh – podseća zamenik predsednika gradske skupštine.
Te noći je srpska vojska porušila most kako bi sprečila napredovanje neprijatelja preko Save i bilo je mnogo više žrtava, ali je istorija zabeležila njih dvojicu kao prve stradale.
– Zbog toga je višestranačka Komisija jednoglasno usvojila predlog da se postavi spomen-ploča u podnožju mosta. Postoje pokušaji da se kao mesto početka Prvog svetskog rata označi Sarajevo i da se kao prva žrtva proglasi austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand. Ali, potpuno je nesporna činjenica da se Sarajevski atentat dogodio mesec dana pre zvaničnog početka rata. Pravi i zvaničan početak rata jeste austrougarski napad na Srbiju, preko Save u Beogradu – smatra ovaj gradski funkcioner.
Alimpić je predložio da ploča bude od kamena, a ne od bronze kao što je uobičajeno, da ne bi predstavljala iskušenje za lopove.
– Kada će tačno biti otkrivena ne znam, jer dolazi do promene vlasti u Beogradu. Apelujem da privremeni organ koji će upravljati gradom u narednom periodu, sprovede do kraja odluku komisije i dovrši ovaj posao. Smatram da to mesto, u godinama koje su pred nama, može postati veoma značajna turistička destinacija – dodaje naš sagovornik.
Istoričar Dragoljub Živojinović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, povodom kontroverzi što se i žrtva i agresor nalaze na istoj ploči, za naš list kaže:
– Neko može da bude za to i protiv toga, to je sasvim prirodno, s obzirom na to da je jedan napadač, a drugi branitelj. To je možda i simbioza nečega što se u takvom sukobu dešava, gde zajednički stradaju i ginu i napadač i branilac. Mi ćemo najčešće da stavljamo spomenike našim braniocima, poput majora Gavrilovića, a ovde su sada i jedna i druga strana simbolično preko ova dva čoveka oličeni kao stradalnici, žrtve jednog sukoba koji svakako ni jedan ni drugi nisu očekivali.
Akademik Živojinović dodaje da to što su dva vojnika iz sukobljenih armija ovim činom na neki način stavljeni u istu ravan, pre vidi kao simboliku, nego kao reviziju istorije.
– Ljudi su poginuli izvršavajući svoje zadatke koje su im pretpostavljeni dali. Morali su da slušaju šta im se naredi. Mogli su i da ostanu živi, ali, kao što se vidi, to se nije dogodilo. Sve to može da se sagleda i kao najava budućeg velikog ratnog sukoba Prvog svetskog rata, i požara koji će odneti mnoge žrtve, često nedužnih ljudi, koji su morali da slušaju komandu – objašnjava Dragoljub Živojinović.
Bojan Bilbija
objavljeno: 21.10.2013.
.jpg)
