Izvor: S media, 29.Nov.2010, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako slavimo 29. novembar?
Dan republike - 29. novembar, koji je slavljen kao praznik gotovo šest decenija, i danas se obeležava širom ex Jugoslavije ali u drugačijoj formi.
Na današnji dan pre 67 godina u Jajcu, Bosna i Hercegovina, održano je Drugo zasedanje Antifašitičkog veća narodnog oslobodjenja Jugoslavije (AVNOJ), na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Poslednji put praznik je u Srbiji obeležen 2001. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << godine, jer ga je Savezna skupština ukinula tek sredinom novembra sledeće godine.
Do 1997. godine, 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Zamena značenja nastala je kao izraz kritike zbog toga što je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991. godine.
U oktobru 2007. godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, čime je prestao da važi prethodni zakon SRJ.
Proslave širom „Jugoslavije“
"Jugosloveni, sretan vam Dan republike", čestitka je nevladine organizacije „Generalni konzulat SFRJ“, koju su danas objavili podgorički listovi.
Ova nevladina organizacija sa sedištem u Tivtu, objavila je preko cele novinske stranice, pored teksta, i trobojnu zastavu bivše zajedničke države, kao i državni grb, ali umesto buktinja koje su predstavljale šest republika, nalazi se šest banana koje bi trebalo da sugerišu nezavidan položaj današnjih šest država na prostoru bivše SFRJ.
Izmijenjen je i datum u državnom grbu, pa umesto 29. novembar 1943, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a na kome je utemeljena nova država, stoji 29. novembar 2010.
Generalni konzulat SFRJ je uz "prazničnu čestitku" takodje, poručio: "Dok su nam benzinom gasili buktinje bratstva i jedinstva, nismo znali šta će niknuti na zgarištu naše domovine".
Dragan Kamaljević (48) iz rudničkog sela Dragolj nekadašnji praznik danas obeležava kao krsnu slavu umesto Svetog Nikole.
Kamaljević je izjavio da novu slavu nazvao „Titovdan“ i danas će obeležiti tačno 20 godina od početka raspada SFRJ, a gosti će mu biti oni koji su dolazili na porodičnu slavu Sveti Nikola.
"U Titovoj Jugoslaviji imali smo mir, zaposlenje, standard i priznanje u čitavom svetu a naša deca, koja su redovno učila, besplatnu školu i zdravstvenu zaštitu. A šta od toga danas imamo", upitao je Kamaljević.
Kao i na svakoj srpskoj slavi, danas Kamaljevići dočekju oko 50 gostiju, po svim običajimna, a na zidu je okačena Titova slika, grb i zastava "nekadašnje zajedničke slovenske domovine".
Njegov otac Radisav (76) u svemu podržava sina ali ističe da Svetog Nikolu porodica obeleži "paleći sveću i kadeći kuću". Delo objavilo reportažu iz Jajca povodom 29. novembra
Prema navodima lista Delo koji objavljuje danas opširnu reportažu iz Jajca, kaže se da se vise stotina ljudi okupilo da obeleži 29. novembar, u tom bosanskom gradiću.
Delo, pored ostalog, donosi izjave učesnika proslave u Jajcu medju kojima je bila i brojna delegacija iz Slovenije.
Jedan od njih, Franko Pleško, sa slovenčkog primorja, kaže da je za njega "oznaka jugonostalgija uvreda". Pleško priznaje da je u Jugoslaviji bilo i dobrih i loših stvari, ali navodi "oni koji kritikuju bivši sistem to rade da bi isplivali na površinu".
"Evropa se učila otvorenosti upravo na primeru Jugoslavije, koja je bila multikulturna i multireligozna. Granica nije bilo. Danas su granice upravo tamo, gde ih nikada nije bilo, a tamo gde su bile više ih nema", kaže Pleško.
Praznik koga više nema - 29. novembar
Prema njegovim rečima posle raspada Jugoslavije "nije se razvio socijalistički kapitalizam kakav poznaju neke razvijene države, koje su se učile od Jugoslavije" već "kruti južnoamerički kapitalizam kakvog je poznavala Kuba pre revolucije".
Pleško, pored drugih učesnika u anketi Dela, koji govore o socijalnoj i materijalnoj bezbednosti u bivšoj državi, u prilog svojoj tvrdnji navodi brojne stečaje preduzeća, nezaposlenost. On dodaje da su kapitalisti iz Evrope kada im je to trebalo dovodili u
svoje zemlje radnu snagu iz drugih država, a sada je žele vratiti nazad.
"Šavovi, koji su popustili deset godina nakon smrti Josipa Broza Tita otkrivaju apetite skrivene ispod naizgled mirnog suživota", zaključuje list reportažu iz Jajca rečima učesnika proslave.
