Izvor: Politika, 01.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se leče lekari
Oni koji brinu o našem zdravlju imaju privilegiju da znaju ko je najbolji – pa kod njega zakazuju operacije.
Subotom u popodnevnim časovima, na beogradskom plivalištu „Tašmajdan”, lekari, članovi beogradskog ogranka Lekarske komore Srbije (LKS) imali su plaćeni jednočasovni termin plivanja. Najveći broj lekara koji se ikad pojavio bio je – 12! Uglavnom je na besplatno plivanje dolazilo dvoje, troje, desilo se jednom da ih dođe i petoro…
Ovim primerom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesor dr Olga Popović, specijalista fizijatar daje odgovor koliko lekari vode računa o svom zdravlju i koliko preporuke o važnosti fizičke aktivnosti primenjuju na sebi.
– To govori da lekari imaju svest o tome šta je dobro i važno za zdravlje, ali nemaju energije da to rade. Ima lekara, koji se rekreativno bave sportom ili planinare, ali procenjujem da njih nema više od 10 odsto. Takođe, među lekarima ima dosta gojaznih i pušača – kaže za „Politiku” profesorka Popović.
Kada imaju grip ili prehladu, po rečima naše sagovornice, lekari se uopšte ne leče, a u njihovim kartonima biće evidentirana jedino ozbiljna oboljenja, jer im je za operaciju ili bolničko lečenje potreban uput. Ne idu na sistematske preglede, a oni koji kao, na primer, radiolozi imaju obavezne preglede, po saznanju naše sagovornice, i te preglede prođu tek tako – dobiju potpis.
Da li se lekari leče u inostranstvu više nego drugi ili veruju našem zdravstvenom sistemu, takođe smo pitali naše sagovornike.
– Doktori se obično leče kod drugova i drugarica sa generacije sa kojom su studirali. Kada imaju priliku, leče se u inostranstvu, najčešće za komplikovanije operacije. Dosta naših lekara se leči u Beču. Ranije, dok se plaćala proteza za kuk, mnogi su se doktori odlučivali za operaciju u Beču. Tamo je bilo više od 20 mojih pacijenata, jer im je to bilo jeftinije nego da se operišu kod nas – kaže doktorka Popović, inače, vlasnica privatne ordinacije „Fizikal”.
Da je bio u prilici da poverenje ukaže stranim, a ne domaćim doktorima priznao nam je i direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu, profesor dr Dušan Stanojević. Početkom decembra on je svog prijatelja i kolegu smestio u automobil, i po snegu i ledu, odvezao na operaciju laparaskopskog odstranjenja cele prostate u nemački gradić Altingen. Cena kompletne operacije je bila 7.000 evra, a novac su prikupili prijatelji.
– Dugo smo se raspitivali gde se ova metoda radi dobro, jer nažalost u Srbiji se prostata zahvaćena tumorom isključivo vadi klasičnom operacijom. Od mog bivšeg studenta stigla je vest da u maloj, regionalnoj bolnici radi „majstor” baš za ovu intervenciju. Za inostranstvo smo se odlučili, jer u domaćim klinikama se radi samo klasična operacija totalnog vađenja prostate, posle koje ostaju posledice impotencija i inkontinencija, zbog koje bi morao da nosi pelene, a reč je o mladom kolegi – objasnio je naš sagovornik.
Dr Stanojević kaže kako je glavna privilegija lekarima da prate gde se neke operacije i lečenje rade na najbolji način, a onda potegnu veze, dobiju i dobru cenu i završe posao. Ipak, kada je reč o većini bolesti, lekari se leče kao i svi ostali građani.
Lekarsku javnost je lane potresla smrt izuzetnog stručnjaka, kod koga je tumor otkriven u veoma kasnoj fazi, a koji je sam izlečio na hiljade pacijenata.
– Kao i obični ljudi, nekada i lekari beže od istine i nažalost i kod njih se događa da maligna bolest ne bude otkrivena na vreme – primećuje dr Stanojević.
Profesor dr Predrag Đorđević, endokrinolog-dijabetolog, dugogodišnji direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije smatra da lekari ne vode dovoljno računa o svom zdravlju, pa i među lekarima koji leče šećernu bolest ima onih koji boluju od dijabetesa tipa dva.
– Ako je neko gojazan, ima više od 45 godina, a ima povišene masnoće u krvi, pri tom ne vodi računa o fizičkoj aktivnosti, dobiće dijabetes. Stres je tu u drugom planu. Poznajem lekare koji se ne drže preporuka o zdravoj ishrani – kaže naš sagovornik.
Dr Đorđević navodi kako je imao dve operacije: kile i slepog creva, kao i dve operacije katarakte na očima i ni zbog jedne nije odlazio u inostranstvo.
– Znao sam ko to radi najbolje i operisao sam se. U našoj zemlji postoji veliki broj timova i institucija koje leče na evropskom nivou. Moje kolege vrlo dobro znaju ko je najbolji u određenoj struci i priznajem da smo tu privilegovani. Znam dvojicu kolega sa karcinomom želuca koji su uspešno operisani u Nemačkoj i ishodi su bili odlični. Ima razloga zašto odlaze u inostranstvo – smatra ovaj stručnjak.
Dr Slađana Majkić, specijalista medicine rada iz Niša, koja je nedavno održala predavanje o zdravlju lekara na kongresu LKS, kazala je kako lekari rade bolesni i premoreni. Oni često negiraju bolest.
– Imam koleginicu pred penzijom, koja boluje od hipertenzije i nema nijedan dan bolovanja. Lekari se kao i svi drugi bore sa viškom kilograma, jer naš posao je statičan, ili sedimo ili stojimo i vrlo se malo krećemo. Time što o zdravlju i bolestima mnogo znaju, lekari su samo u goroj poziciji, jer se leče sami – objašnjava dr Majkić.
Olivera Popović
objavljeno: 02.01.2013.
.jpg)
