Izvor: Danas, 09.Feb.2015, 22:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako mi se „nakačio“ Gotovinin advokat
ANije prošlo mnogo od objavljivanja teksta za vikend o tome šta se sve dešavalo iza kulisa izricanja presude u sporu po tužbama za genocid između Hrvatske i Srbije u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, a usledilo je jedno jako zanimljivo reagovanje. Došlo je od advokata Luke Mišetića, koji je zastupao hrvatskog generala Antu Gotovinu pred Haškim tribunalom.
Reagovao je na deo teksta "Kako se Hrvatska izvukla za 'Oluju'", u kojem sam naveo da sam tokom obraćanja hrvatskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ministra pravde Orsata Miljenića imao "utisak da se etničko čišćenje, kako je presudio Međunarodni sud pravde, posmatra i tretira kao saobraćajni prekršaj" i da me to "i dalje prilično vređa". Jer je ton čitavog tog njegovog govora bio nipodaštavajući i samim tim uvredljiv za žrtve "Oluje", tokom koje su se, kaže Miljenić, dogodile "neke loše stvari koje treba sankcionisati". Da ne dužim, advokat Mišetić je na mom Tviter nalogu ostavio sledeću poruku. "Vaš tekst je netočan. Sud nije tvrdio da je Oluja imala "elemente etničkog čišćenja, nego da srpski civili NISU bili cilj". Odgovorio sam mu da pročita paragraf 6 presude da je "Sud našao da je actus reus genocida utvrđen" i da je "na osnovu dokaza, sud zaključio da su tokom i posle operacije "Oluja" u avgustu 1995. snage Republike Hrvatske izvršile dela iz potparagrafa a i b člana 2 Konvencije o genocidu: i) ubistvo pripadnika nacionalne i etničke srpske grupe koji su napustili ili ostali unutar područja nad kojima su hrvatske snage preuzele kontrolu"; ii) dela koja uključuju ozbiljna telesna ili mentalna oštećenja pripadnicima te grupe". To se odnosilo na to da je u "Oluji" hrvatska vojska i policija počinila etničko čišćenje, odnosno progon nehrvatskog stanovništva, što je notorna činjenica. Tačno je da sud to nije utvrđivao, nego se bavio isključivo genocidom i genocidnom namerom hrvatskog političkog, vojnog i policijskog vrha, ali nije mogao da zaobiđe razmatranje bića krivičnog dela progona (koji je i dalje jedan od najtežih ratnih zločina, ako niste znali?!) kao neke vrste predvorja genocida.
Na to je advokat odgovorio citirajući "paragrafe 472, 515: Hrvatska nije učinila genocid, niti je namjeravala protjerati Srbe". Ono što advokat Mišetić očito nije razumeo jeste da ja nisam ni tvrdio da je sud utvrdio da je bilo genocida, nego da je bilo etničkog čišćenja (što doduše i nije pravna kategorija), odnosno progona srpskog stanovništva Krajine. A to je i predsednik Međunarodnog suda pravde Peter Tomka i konstatovao:
"Prema sadržaju genocidne namere sudsko veće smatra da ono što se smatra etničkim čišćenjem ne predstavlja samo po sebi oblik genocida. Genocid predstavlja nameru da se grupa uništi delom ili u potpunosti, a ne samo želju da se protera s određenog područja. Dela etničkog čišćenja se mogu doista smatrati elementima ostvarivanja genocidnog plana, ali uz uslov da postoji namera da se fizički uništi ciljana grupa, a ne samo da se osigura njeno nasilno preseljenje."
Međutim, predsednik MSP Tomka kaže: "Sud ukazuje da nije sporno da je značajan deo srpskih stanovnika Krajine napustio prostor Krajine i da je to bila direktna posledica dejstva hrvatskih snaga tokom operacije 'Oluja', naročito nakon granatiranja gradova. Transkript sa sastanka na Brionima jasno pokazuje da je najviše hrvatsko političko i vojno rukovodstvo bilo i te kako svesno da će operacija 'Oluja' izazvati masovni egzodus srpskog stanovništva. U izvesnom smislu su čak i svoje vojno planiranje zasnivali na tom egzodusu, smatrajući ga, ne samo mogućim nego čak i poželjnim". On je dodao da ima dovoljno dokaza da su hrvatske snage napadale srpske civile i kolone izbeglica i da ima dokaza "da su Srbi ubijani po kratkom postupku u zaštićenim zonama Ujedinjenih nacija tokom operacije Oluja i u sedmicama nakon toga", kao i da je "Hrvatska prihvatila da su se ubistva zaista dogodila". I još sudija Tomka kaže - "Sud je u potpunosti uveren da su hrvatske vojne i policijske snage tokom i posle operacije Oluja počinile zločine protiv srpskog stanovništva".
E sad, to što se advokat Mišetić našao prozvanim da brani svog branjenika Gotovinu, kojeg Haški tribunal nije uspeo da osudi u jednom od najsramnijih procesa u istoriji tog suda, jer ako neki visoki oficir koji je rukovodio operacijom nije odgovoran za ono što radi njegova vojska tokom vojne operacije, ko je onda kriv?! Ideja Žalbenog veća Tribunala je tada bila drugačija. Trebalo je od krivičnog progona i uplitanja i pominjanja u procesu zaštititi penzionisane američke generale koji su i osmislili celu operaciju "Oluja", koju su Tuđman i Gotovina sproveli na terenu. Dakle, da zaključim, operacija "Oluja" je bila progon 200.000 srpskih stanovnika na verskoj, nacionalnoj i etničkoj osnovi. Volim pravo, ali mi je istina, ipak, draža.
