Izvor: B92, 16.Jan.2010, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do jednošalterskog sistema?
Beograd -- Iako bi jedinstvenim registrom osiguranika Srbija za godinu dana mogla da uštedi oko 20 miliona evra, državne institucije i dalje ne mogu da se dogovore.
Jedinstveni registar osiguranika je projekat o kome se govori već nekoliko godina. Da bi se uveo, ovog puta, najveći problem nije novac, već politička volja. Velika gužva, čekanje u redovima, hrpa dokumenata, sporost, neljubaznost, sve ovo su najčešće asocijacije na šalter i potrebu da se izvadi nekakva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << potvrda ili nešto prijavi.
U Srbiji, danas, tri državne institucije rade potpuno identičan posao i u sistem unose iste podatke korisnika.
Republički fond za penzijsko osiguranje, Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba za zapošljavanje već dve godine ne mogu da se dogovore i posao prepuste jednoj instituciji koja bi ostalima podatke elektronski prosleđivala.
Trenutno, u PIO fondu kažu da se bez njihovog šaltera ne može.
"Ukoliko bi se prijave i odjave za osiguranje podnosile na šalterima drugih institucija to bi za posledicu uticalo produženje rokova o pravima penzijskog i invalidskog osiguranja”, kaže direktor PIO fonda Slobodan Zdravković.
"Ja ne vidim tu logiku. Ne vidim razlog zašto bi se to usporilo. U slučaju da se prijava preda nama, ti podaci o osiguraniku bili bi najdalje sutradan dostupni fondu PIO, tako da ne vidim zašto bi to usporavalo ostvarivanje prava na penziono i invalidsko, koja su sa odloženim rokom”, objašnjava direktorka RZZO Svetlana Vukajlović.
Umesto centralnog registra osiguranika, danas poslodavci za svoje radnike ručno popunjavaju 27 obrazaca i uz to prilažu još 43 prateća dokumenta. Načelno, svi su saglasni da to treba učiniti, ali u praksi sve ide sporo
"Dešava se neka čudna situacija koja bi mogla da se nazove borba za šalterima. Umesto da država radi na racionalnijem poslovanju, svi se bore da ostave svoje šaltere. Preduslovi za uspostavljanje jednog šaltera već postoje, RZZO je već pripremio jedinstveni obrazac i zaista je samo stvar političke volje da li će to da se realizuje ili ne”, objašnjava rukovodilac vladine Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa Andrea Marušić.
Politička volja je u ovom slučaju, izgleda, važnija od ekonomske logike. Da bi se uveo jednošalterski sistem, a jedinstveni registar osiguranika takođe spada pod to, Srbiji je odobren i kredit Svetske banke. Neiskorišćen stoji skoro pet godina.
"Zamislite da vi i ja treba da otkucamo knjigu od hiljadu strana. Ja je otkucam i kažem da ću vam poslati mejlom, a vi kažete, ma ne, ja ne bih od vas to da dobijem, brže mi je da ja to prekucam sam. Prosto, ta logika ne stoji. I ne radi se o oduzimanju bilo čijeg posla, već prosto o osavremenjavanju sistema”, kaže Vukajlovićeva.
Osim što bi olakšao život građanima i privredi, centralni registar i državi štedi novac.
"Trošak prema analizi 'Cevesa' je oko 20 miliona evra godišnje. To je trošak vremena koji se provede u popunjavanju obrazaca i čekanju na šalterima. Ne uključuje troškove službenika, i to je vrlo obeshrabrujuće za sve privrednike koji zapošljavaju radnike”, kaže Violeta Jovanović iz NALED-a.
Iz ministarstava tvrde da će nastaviti sa pokušajima da se postigne dogovor između ove tri institucije.
Kada će to i biti, poučeni prethodnim iskustvima, ne žele tačno ni da kažu. Niko ne spori da bi od jedinstvenog registra svi imali koristi . Svi, osim birokratije.
