Izvor: RTS, 09.Jun.2018, 08:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako do Srbije bez deponija, sa čistim vazduhom i rekama?
Čistija Srbija je zadatak svih nas, a kao prioritet u radu najavio ga je ministar za zaštitu životne sredine. Godinu dana od osnivanja Ministarstva, kaže da je, uprkos incidentima poput seče drveća u parku, ili odlaganja opasnog otpada, nivo ekološke svesti povećan. Stručnjaci ipak veruju da će prema prirodi znati da se ophode tek generacije koje sada stasavaju.
Lekciju koju su savladali prvaci, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << propustili su da nauče mnogo stariji. Tako je na mestu zlatiborskih borova nedavno nikao parking, a drvo sa beogradskog izletišta posečeno je zbog roštilja. Ovi primeri dopunjuju statistiku prema kojoj je nelegalno krčenje šuma najčešće krivično delo u oblasti zaštite životne sredine.
"Preko 3.000 prijava je bilo po slovu tog zakona koji reguliše ovaj deo zaštite životne sredine. To nam govori da postoji pravna regulativa ali da očito same kazne i sankcije nisu dovoljno visoke kada se prosto ljudi ipak odluče da na ovaj način ugroze životnu sredinu", objašnjava asistent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
Oštrije kazne najavljuje resorni ministar, a u međuvremenu, meri prve rezultate ekološkog maratona.
"Već smo jedan cilj postigli, a to je da društvo pokaže veći nivo osetljivosti na ova pitanja", kaže ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
A, krajnji cilj je, čini se, daleko. Do Srbije bez deponija, sa čistim rekama i vazduhom, stručnjaci prepreke mere decenijama.
"Obrazovanje je ključ stvaranja ekološke svesti, buduće genaracije koje će imati u svom sistemu vrednosti ekološku svet kao momenat koji nam je tokom obrazovanja ugrađen i neće predstavljati nikakav namet od strane države već jedno standardno ponašanje svakog pojedinca u društvu", ističe Vujić.
Ministar Trivan dodaje da voli da kaže da se ekologija meša u sve.
"To znači da nema institucije u Srbiji koja može da ne bude uključena u proces obrazovanja kada je životna sredina u pitanju - od vrtića do fakulteta, od privrede i državnih firmi do privatnih firmi uključujući i nevladine organizacije, civilni sektor, sportske klubove, kudove...svi moramo da budemo na tom poslu", ocenjuje Trivan.
Oko istog posla okuplja i poglavlje 27 u pregovorima sa Unijom koje bi uskoro moglo da bude otvoreno. Procenjuje se da će nas evropski standardi na polju ekologije koštati 15 milijardi evra u naredne tri decenije. Dug prema prirodi plaćaćemo duže, i sa kamatom.
.jpg)
