Izvor: RTS, 03.Jan.2017, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako da Urgentni centar funkcioniše što bolje
U Urgentnom centru godišnje se zbrine oko 350 hiljada pacijenata, ili tri puta više nego u godinama posle osnivanja te ustanove, pre skoro tri decenije. Urgentni centar radi 365 dana godišnje, 24 sata dnevno i nikada ne zatvara vrata. Zbrinjavaju pacijente, ne samo iz Beograda, već i cele Srbije.
Kada mnogi ne rade, Urgentni centar radi. Nažalost, i tokom novogodišnjih praznika imali su posla. Građani >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << znaju da će pomoć ovde uvek dobiti.
Ipak, direktor kaže da čak 75 odsto pacijenata, ustvari nije za Urgentni centar. To otežava rad zaposlenima u zbrinjavanju hitnih pacijenata.
Kao i svi, i oni imaju novogodišnje želje.
"Helikopter bi sigurno bio benefit za zbrinjavanje pacijneta, ali za sada je definitivno nerelano, postoje neki određeni aparati koji bi nam omogućivali skraćaivanje vremena za određene dijagnostičke procedure, recimo skener ili rendgen celog tela", kaže direktor Urgentnog centra u Beogradu Marko Ercegovac.
Lista želja tu se ne završava. Da bi uveli nov način prijema pacijenata i za bolju organizaciju rada neophodno je više i lekara i sestara i tehničara.
Da bi službe urgentne medicine u celoj Srbiji bolje radile, pored zapošljavanja specijalista urgentne medicine, nabavke ambulatnih vozila, neophodno je i uvođenje protokola. To su naše lekare nedavno posavetovale i strane kolege.
"Imate odlične lekare, posvećene i obučene. Iako rade u veoma teškim uslovima, trude se da učine sve za pacijente. Ali nije uvek sve samo do njih. Najvažnija je procedura. U Švajcarskoj za sve imamo protokole i svi znaju šta je njihov zadatak", kaže profesor Aristomenis Eksadaktilos iz Univerzitetske bolnice u Švajcarskoj.
"Želja je da se pacijnetu pomogne, i bude zbrinut, to je univerzalna želja. Svuda je najvažnija sigurnost pacijenata. I čak i ako nemate najsavremenije uslove lečenja, u postojećim treba uraditi sve moguće. Praksa i protokoli, to je važno, sistem u kom greške ne mogu da se potkradu", kaže doktor Tajson Velzel iz Univerzitetske bolnice u Južnoafričkoj republici.
Ercegovac kaže da je neophodno jačanje nekih službi u pojedinim centrima koje su postale deficitarne kao što su neurohirurgija, ortopedija, a najviše neurohirurhgija jer vreme je, kakom ističe, u urgentnoj medicini najvažnioji faktor.
Kad god se dese, iznenadne bolesti, nesreće ili masovna povređivanja, ogledalo efikasnosti zdravstvenog sistema su i urgentni centri. Zato bi u 2017. jedan od prioriteta i ministarstva zdravlja i lokalnih vlasti trebalo da bude i razvoj urgentnih službi.
.jpg)
