Izvor: Politika, 12.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kafane poslednja linija odbrane pušača
Ministarstvo zdravlja želi da zaštiti građane, ugostitelji da ispoštuju goste, a odrasli pušači traže pravo slobodnog izbora
Beograđanka Dajana Đukić, inače dugogodišnji pušač, nedavno je, našavši se u Dablinu, odlučila da poseti svoje prijatelje. Iako se nisu videli godinama, jedva da su uspeli da razmene nekoliko rečenica prilikom večernjeg izlaska. Naime, u restoranu u kome su sedeli pušenje je bilo potpuno zabranjeno, prostorije za pušače nije bilo, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su ona i još nekolicina pušača bili prinuđeni da svaki put kada požele da zapale cigaretu, koja je za mnoge, posle večere i uz vino neizbežna, izlaze na ulicu. Ostatak društva ostajao je unutra, pa se, umesto opuštenog druženja u kafani, izlazak pretvorio u maraton, a priča svela na raspravu da li je potpuna zabrana pušenja u kafićima, barovima i kafanama idealno rešenje.
Upravo u vezi s tim pitanjem već duže vreme se spore i udruženja srpskih ugostitelja, predstavnici Ministarstva zdravlja, akademskih krugova i posetioci kafana u Srbiji. U jeku kampanje pod sloganom „Pušenje ubija, duvanski dim je serijski ubica” koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, zalažući se za potpunu zabranu pušenja na svim javnim mestima, narodna inicijativa „Zaštita umesto zabrane”, pokrenula je prikupljanje potpisa građana za podršku predlogu zakona kojim će na drugačiji način biti regulisano pušenje u zatvorenim javnim i radnim prostorijama. Zabranu pušenja u bolnicama, školama, javnom prevozu i na radnim mestima podržavaju svi, ali se polemike vode oko pušenja u ugostiteljskim objektima.
Prema predlogu Narodne inicijative, urađenom po ugledu na španski model, ugostiteljski objekti registrovane površine veće od sto kvadratnih metara imaju obavezu da sprovedu odvajanje prostora u kojem je pušenje dozvoljeno, pri čemu prostor za pušače ne bi bio veći od 30 odsto ukupne površine objekta. Ukoliko to ne učine, pušenje je zabranjeno u celom objektu. Vlasnici ugostiteljskih objekata registrovane površine manje od sto kvadrata mogu sami odlučiti da li će pušenje u njihovom objektu biti dozvoljeno ili ne, što mora biti vidno označeno. U hotelima, obavezna zabrana pušenja bi, prema ovom predlogu, bila uvedena u najmanje 40 odsto soba.
Prilikom izrade konkretnih rešenja posebno se, kažu, vodilo računa o zaštiti dece, starih i bolesnih, kao i zaposlenih nepušača, uz istovremeno uvažavanje prava na izbor svakog punoletnog građanina.
– Zabrana pušenja u kafanama je zapravo ideja „Velikog brata” da utiče na moje slobodno vreme. Ja se ne zalažem za to da u Srbiji bude više pušača, nego za svoje pravo da provodim slobodno vreme na način na koji ja to želim. Treba da postoje kafane za pušače i nepušače – izričita je novinarka Mirjana Bobić-Mojsilović, članica inicijativnog odbora Narodne inicijative, ističući da ovo nije kampanja za pušače, već za slobodu izbora.
I ugostitelji naglašavaju da bi, u vreme ekonomske krize, donošenje zakona o potpunoj zabrani pušenja ozbiljno ugrozilo njihovo poslovanje.
– To bi nepovoljno uticalo na zapošljavanje u ugostiteljstvu i opstanak mnogih restorana, klubova i kafića. Već sada, zbog teške ekonomske situacije, promet u našim objektima je opao za 15 do 40 odsto – kaže Nikola Dimitrijević, predsednik Udruženja ugostitelja Beograda.
Ipak, u Komisiji Ministarstva zdravlja za prevenciju pušenja ne odustaju od stava da se, kako tvrde, zaštite svi nepušači i tvrde da su rezultati nezavisnih istraživanja u zemljama u kojima je ovakav zakon sproveden pokazali da se to nije negativno odrazilo na rad ugostiteljskih objekata.
– Meni je žao što mala grupa ljudi želi da „progura” zakon koji šteti većini građana. Iskustva iz inostranstva govore da je potpuna zabrana pušenja najefikasnija mera, a u većini zemalja je doneta na inicijativu sindikata kako bi se zaštitili ugostiteljski radnici – tvrdi dr Srmena Krstev iz ove komisije.
Međutim, dr Miroslava Nikolić, redovni profesor katedre za tehnologiju ratarskih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i stručnjak za tehnologiju duvana, ističe da je duvanski dim svakako štetan, kao i svaki drugi dim i izduvni gasovi, pa se građanima mora precizno objasniti šta je to što im škodi i prepustiti im pravo izbora.
Iako dr Krstev tvrdi da su sistemi za ventilaciju prostorija u kojima se puši skupi i neefikasni, iz kompanije „Britiš ameriken tobako” navode da su prvi projekti ovog tipa, sprovedeni tokom 2007. godine u popularnim beogradskim restoranima, pokazali značajno poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim objektima.
Iz Narodne inicijative naglašavaju i to da usvajanje zakona o potpunoj zabrani pušenja nije uslov za ulazak u Evropsku uniju i navode primere zemalja članica, koje su ovaj problem rešile pravljenjem kompromisa između pušača i nepušača. Tako je u Italiji, Malti i Švedskoj pušenje u ugostiteljskim objektima dozvoljeno ukoliko postoji adekvatno odvojen prostor od ostalog dela objekta i prikladan ventilacioni sistem. U Češkoj, Španiji, Portugaliji, Belgiji i Austriji ugostiteljski objekti su izuzeti od zabrane pušenja. Tako, prema austrijskom modelu, vlasnici objekata manjih od 50 metara kvadratnih imaju pravo da odrede da li je objekat pušački ili ne i tu informaciju jasno istaknu na ulazu. Ukoliko poseduju objekat veličine od 50 do 80 metara kvadratnih i argumentuju da je odvajanje pušačkog dela nemoguće, imaju pravo izbora, a u objektima većim od 80 kvadrata nepušački deo mora biti fizički odvojen i činiti bar 50 odsto površine objekta.
Branka Mališ
[objavljeno: 13/04/2009]
