Izvor: Politika, 22.Okt.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad lekara lome etičke dileme
Predlog da se zbog utvrđenih anomalija ili oboljenja ploda prekine odmakla trudnoća – drama i za trudnicu i za doktora
Svakog četvrtka 15 trudnica u poodmakloj trudnoći staje pred konzilijum za fetalne anomalije na Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, s velikom zebnjom u srcu: lekari su posumnjali na neku urođenu manu kod njihovih nerođenih beba i predložiće buduće korake. Ženama je teško jer ponekad moraju da izaberu da li će poslušati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lekare i prekinuti trudnoću ili će poslušati svoje srce i instinkt i roditi dete. Međutim, ovo je i za lekare jedna od najvažnijih etičkih dilema sa kojima se susreću.
Direktorka Univerzitetske dečje klinike, kardiolog i član ovog konzilijuma profesor dr Ida Jovanović priznaje kako svaki lekar ima veliku etičku dilemu.
– Pre nego što se roditelji pozovu i predoči im se prognoza bolesti, o svakoj bebi se mnogo diskutuje. Sve one imaju neku urođenu anomaliju. Na srčane mane otpada 20 do 30 odsto, ali tu su i ostala oboljenja, pa se prosečno događa da od 15 slučajeva u 12 predložimo prekid trudnoće. To je ogromna odluka, reč je o velikim ljudskim dramama, i to je jedan od najtežih trenutaka u našem poslu. Konzilijum čini 10 do 12 lekara, i tu su ginekolog, patolog neonatolog, genetičar... Znači problem se razmatra iz svih dimenzija – objašnjava za „Politiku” doktorka Jovanović.
Roditeljima se daje prognoza lečenja, odnosno izlažu mogućnosti terapije i objašnjava kako će dete i njegov život izgledati.
– Ako prognoze nisu dobre i ako takvo dete čeka težak život i predstoje mu brojne operacije, istinu saopštavamo roditeljima. Međutim, čak i tada se prekid trudnoće radi tek posle odobrenja Etičkog komiteta ustanove. Ranijih godina oko 40 odsto trudnica se odlučivao za prekid trudnoće, a danas svega 22 odsto – navodi dr Ida Jovanović.
Ima roditelja koji, bez obzira na sve što im lekari prognoziraju, ipak odbiju da prekinu trudnoću, čak i kada se utvrde najteže bolesti.
– Takve odluke roditelja poštujemo, jer život je čudo. Moram da pomenem primer majke, novinarke iz Beograda, koja iako je dete imalo veoma kompleksnu srčanu manu, ni u snu nije pomislila da prekine trudnoću. To dete je danas lepa devojčica od pet i po godina i ruši sve medicinske zakone i prognoze. Devojčica će imati tu manu ceo život, ali je prognoza dobra – navodi naša sagovornica.
Ovo je tek jedna od brojnih etičkih dilema sa kojima se naši lekari često susreću. Predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva dr Paja Momčilov za „Politiku” kaže da je goruća etička dilema sputanost lekara, koji zbog sistemskih zakonskih rešenja u zdravstvu ne može u potpunosti da ostvari etičke principe dobrobiti i pravde u lečenju. Dr Momčilov je kategoričan da nikakva etička dilema ne postoji kada je lekar osumnjičen da je uzeo mito od 300 evra i svi mediji ga prozivaju da je prekršio lekarsku etiku.
– To nije pitanje etike, to je pitanje kriminala. Međutim, svaki slučaj sumnje zahteva istražne radnje i sudski postupak, a tek pravosnažna presuda je osnov za moralnu osudu – kaže naš sagovornik.
On ističe da bi se o etičkoj dilemi lekara moglo govoriti kada se on nađe u situaciji da ga pacijent čeka na operacionom stolu ili da mu je ambulanta puna pacijenata, a istovremeno mu javljaju da je njegovo dete bolesno i ima visoku temperaturu. Šta da radi?
– Direktni kontakt jednog lekara i jednog pacijenta, danas je zamenjen kolektivnim pružanjem usluge, a moraju da se poštuju i obaveze koje lekar lično ima prema sebi i članovima najuže porodice, pa će on u konkretnom slučaju pomoći u zbrinjavanju svog deteta , a da pacijent ne trpi, obavestiće kolektiv i naći kolegu koji će ga zameniti – odgovara dr Momčilov.
Pitamo i da li ginekolog koga muče dileme oko obavljanja abortusa ima pravo da odbije da to radi u ustanovi u kojoj je zaposlen?
– Svetsko udruženje ginekologa je 1998. donelo jasne etičke stavove: lekar ima pravo na sopstvene filozofske, religiozne i etičke stavove i može odbiti da izvrši prekid trudnoće, ali on ne sme da nameće lične stavove pacijentkinji, pa je u obavezi da istoj osobi omogući obavljanje prekida trudnoće upućivanjem kod drugog odgovarajućeg lekara – kaže predsednik Etičkog komiteta SLD, inače ginekolog po specijalnosti.
Olivera Popović
objavljeno: 22.10.2012.
