Izvor: Danas, 14.Jan.2015, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Josip Broz Tito vs Fransisko Franko
Danas, između raznih i brojnih „poslastica“ obradovao nas je 3. januara sjajnim člankom, tj. izvatkom iz knjige „Identitet Španije“, čiji je autor naš istoričar Nikola Samardžić, pod naslovom „Španski put i jugoslovensko bespuće“. U tom članku autor izuzetno lucidno, uz brojne detalje razmatra potencijalne sličnosti između Španije i Jugoslavije kao i kako su tada vlastodršci, Franko i Tito, promišljali sudbinu svojih država posle njihovog odlaska sa scene ovoga sveta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Možda je na početku vo vremja Titove i Frankove vlasti i bilo nekih sličnosti između Španije i Jugoslavije, ali je istovremeno, istorijski gledano, bilo ogromnih razlika, naravno u korist Španije. Španija je bila jedna stara kraljevina i na vrhuncima svojih moći svetska imperija. Zemlja koja je od rekonkviste izvršila potpunu recepciju arapske (Mavri) nauke i književnosti kao i sa njom paralelne judejske (Sefardi) kulture, koje su, takođe, proterali (uz Mavre) iz Španije. Pre dve godine sam u malom gradu Đironi, severno od Barselone, tome bio svedok. Lokalni vodič nas je proveo kroz tzv. Jevrejsku četvrt. Sve izgleda savršeno, zgrade, ulice - samo što nema Sefarda.
Imali su, naravno, Španci i renesansu, prosvetiteljstvo i sve ostalo sto sledi u razvoju Evrope. A mi, Turke i kukavnog Dositeja Obradovića i Vuka Karadžića. Ima tih razlika još tušta i tma. U literaturi (Servantes), likovnoj umetnosti (Velaskez, Goja...) i u čemu još dalje hoćemo. Bar se u Španiji čudesa mogu nabrajati.
Ima, po mom mišljenju, neke misterije u tom generalu, generalisimusu Franku, inače, sigurno baštiniku ovlaš iznetih tradicija Španije. Kako to da je on svog saveznika Hitlera odbio da se teritorija Španije koristi za potrebe Rajha za vreme II svetskog rata. Hitleru to sigurno nije bilo po volji, ali je ostavio Franka „svog na svome“. Svakako bi trebalo detaljno istražiti biografiju ovog generala. Ali taj isti general je izabrao kralja Huana Karlosa za svog naslednika, a ne nekog svog pajtaša generala. I eto, Španije je gde je sad, a mi smo - gde li smo... Koje smo sve pajtaše naših generala videli na vlasti u proteklih 200 i ovih godina.
Na kraju, da razmotrimo jednu hipotetičku situaciju. Umire Franko 1975. godine, ali za naslednika bira kralja Huana Karlosa (očigledno dobro poznavanje svog naroda ), a ne svog drugara generala. Šta mi, tj. drug Tito radimo. Ništa. Verovatno ga i nije bilo briga šta će sa tom zemljom biti posle njega (Ustav iz 1974). Zamislite da je drug Tito imenovao bilo koga iz dinastije Karađorđevića za svog naslednika (a oteo im je toliko). Možete li?
.jpg)
