Izvor: Politika, 02.Sep.2009, 23:05

Jezero između pitke i turističke vode

Jezero između pitke i turističke vode

Kragujevački „Vodovod” tvrdi da ima zakonsko uporište za odluku o uklanjanju pontona i platformi za pecanje sa Gružanskog jezera, ribolovci najavljuju tužbe i zahteve za odštetu, a Knićani se nadaju da će kad Srbija uđe u EU moći da na miru gazduju „šumadijskim morem”

Kragujevac – Nakon odluke kragujevačkog „Vodovoda" da sa obala ukloni sve improvizovane pontone i platforme za pecanje, Gružansko jezero je ponovo u žiži javnosti. Da li kragujevački >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Vodovod" ima pravo da uklanja objekte koje su pojedinci podigli na svom imanju, odnosno kako je bilo šta moglo da bude izgrađeno u zoni sanitarne zaštite akumulacije, s koje se vodom za piće snabdeva ceo Kragujevac i još stotinak hiljada žitelja okolnih gradova i opština?

Ribolovci i vlasnici parcela uz jezero tvrde da su odobrenje za podizanje drvenih platformi i pontona za pecanje dobili od kraljevačkog udruženja ribolovaca „Hristifor Perišić Kićo", kome je na poslednjem konkursu povereno gazdovanje ovim atraktivnim ribolovnim područjem. U „Vodovodu" pak kažu da su se samo držali zakona i propisa:

– Ovom akumulacijom, kao i ostalim vodama u Srbiji, upravlja nadležno ministarstvo i JP „Srbija vode", a Zakonom o vodama je regulisano da je onaj ko prerađuje vodu dužan da sprovede sve mere zaštite od eventualnog zagađenja. Upravo zato je i preduzeto uklanjanje bespravno podignutih platformi i pontona. Nas bi neko mogao da tuži da to nismo uradili, a ovako zaista ne razumem o čemu se radi – kaže za naš list saradnik direktora kragujevačkog „Vodovoda" Dragan Nikolić.

Tužbe ribolovaca i zahtevi da im se nadoknadi šteta pokrenuli su i neka druga važna pitanja, stara gotovo koliko i Gružansko jezero, na kome je pre 25 godina počela eksploatacija vode. Ni danas se, zapravo, pouzdano ne zna šta je čija nadležnost i ko gazduje „šumadijskim morem", kako je svojevremeno nazvana ova akumulacija.

Naime, tačno je da kragujevački „Vodovod" upravlja akumulacijom od njenog osnivanja, ali je nepobitna činjenica da se jezero nalazi na teritoriji opštine Knić. Kako je ta opština jedina vlasna da izdaje građevinske dozvole u svom „ataru", 13 drvenih kućica u etnostilu, smeštenih na samoj obali jezera pored puta Kragujevac–Čačak, sada nosi oznaku „legalno". U zoni sanitarne zaštite se nalazi i poznati restoran „Putnik".

– Ono što važi za pecaroške pontone i platforme, važi i za sve druge bespravno podignute objekte. Sve što je na obali jezera, odnosno na zemljištu koje plavi voda, mora biti uklonjeno. Problem sa kućicama je, ipak, nešto drugačije prirode, s obzirom na to da o tome odluku treba da donesu više sudske instance. Ipak, ne verujem da bilo ko ima nameru da ugrozi jedino izvorište vode za piće u Šumadiji. Gružanska akumulacija, bar u bliskoj budućnosti, nema alternativu – tvrdi Nikolić.

Meštani Knića zainteresovani za razvoj turizma u svom kraju, kao i veliki broj Kragujevčana, Čačana i Beograđana, koji su na obalama već podigli vikendice ili to tek nameravaju da učine, ipak, veruju u mogućnost iznalaženja „alternativnih rešenja". Oni se potajno nadaju da će jednog dana, kada budemo ušli u EU i prihvatili tamo važeće standarde, gružanska akumulacija biti proglašena tehničkom vodom. To će im, kako kažu, omogućiti da „mirno spavaju i uživaju".

– Ovde više nijedna fabrika ne radi, ljudi odlaze sa imanja i nama je ostalo jedino da se bavimo turizmom. Uostalom, svi znamo kakav miris i ukus ima gružanska voda. Ne bih rekao da je ona najbolja za piće – kaže Dragan Miloradović iz Knića, koji se prihvatio razvoja etnoturizma u ovom mestu.

Naruku ovakvim razmišljanjima idu i stavovi nekih stručnjaka iz oblasti biohemije, koji se već dugo bave stanjem gružanske akumulacije i kvalitetom njene vode. U zborniku radova, koje je svojevremeno objavio kragujevački Prirodno-matematički fakultet, navedeno je da čak 76 odsto gružanske akumulacije spada u rang „umereno do veoma zagađene vode". Kao i da zbog konfiguracije terena, odnosno velike plavne površine a male dubine, znatan deo jezera ima „svojstva bare i močvare".

Brane Kartalović

[objavljeno: 03/09/2009]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.