Izvor: Politika, 17.Jun.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jednosmerni seoski putevi
Lokalne zajednice već godinama nedovoljno ulažu u izgradnju i asfaltiranje sporednih drumova pa se njima više odlazi nego dolazi
Kraljevo – ,,U naše selo nikada nije došao neki važan političar, lekar, veterinar, novinar...a i poštar retko svraća. Do sela ne postoji put i mi jednom godišnje zatvaramo štale da bi stoku seoskim puteljkom vodili petnaest kilometara do veterinarske stanice... ”. Tako su pre deceniju i po ,,Politici” pisali meštani sela Tutića >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u sjeničkoj opštini. I, uputili smo se tada tim puteljkom, pisali o nedaćama Tutićana. Ovih dana smo proverili da li se nešto, osim što je novinar dolazio, minulih godina promenilo.
– Gotovo ništa – objašnjava za ,,Politiku” Aleksa Biočanin, upravnik pošte u Barama, mesnoj zajednici kojoj pripadaju i Tutići iako su odatle udaljeni skoro dvadeset kilometara. – Možda je malo – nastavlja Biočanin – taj putić proširen pa se, uz hrabrog i veštog vozača, do sela može ,,ladom nivom”. No, u međuvremenu su se odatle ljudi iselili, nema tamo više od petnaestak kuća. I, ako je Tutićanima za utehu njihov put je sada malo bolji od onog prema selu Grgaje u ovom kraju. Do tamo se ne može ni pomenutim ternskim vozilom. Sve u svemu, ovo su zaboravljeni i izgubljeni krajevi – zaključuje Biočanin.
Tragajući za odgovorom kakvi su u drugim susednim opštinama ti seoski, lokalni ili kako ih stručnjaci još zovu nekategorisani putevi jedan ,,putar”, nam kratko reče, ,,to i nisu putevi, samo se u Srbiji takvi, zemljani računaju u putnu mrežu”. No, slaba je to uteha za one koji su primorani da ih koriste, jer šta se može kad boljih nema.
– Na području kraljevačke opštine – kaže za ,,Politiku” Nenad Nerić, diplomirani građevinski inženjer u Direkciji za urbanizam u Kraljevu - postoji oko 2.500 kilometara tih seoskih puteva, ne računajući šumske i poljske. Ova opština je prostorno jedna od najvećih u Srbiji i kada se oko tridesetak miliona dinara godišnje podeli na 69 mesnih zajednica šta može da se uradi, 600 dinara košta samo kubik šodera. Takođe, kada se ova svota novca udruži sa meštanima, prema principu 75 odsto iz budžeta a 25 selo, godišnje može da se asfaltira tek desetak kilometara. Doduše, postoje i jedan fond pomoći od destak miliona dinara, tako da mesne zajednice dobijaju godišnje po dve, tri stotine hiljada dinara ali je i to, iako je samo za popravku ili nasipanje, nedovoljno. Nema, zapravo, novca ali ni prave brige, posebnih službi koje bi planski brinule o ovoj mreži – tvrdi Nerić.
Istina je da se retko u opštinama i gradovima u Srbiji kontinuirano i planski brine o seoskim komunakcijama, a najveća pažnja im se posvećuje u vreme izbora, pa se ono što se u predizbornim kampanjama, zarad naklonosti birača, uradi najčešće i naziva ,,izbornim drumovima”. Međutim, kako nam objašnjava Boban Sarić iz Tolišnice kod Kraljeva, udaljene oko 25 kilometara od asfalta, i to se često završi samo na olako datim obećanjima kao u slučaju ovog sela pa tamo još meštani putuju više ,,kaljugom” nego putem.
Drugačija je sitaucija i možda je uzoran primer izgradnje te seoske putne mreže u opštini Raška. Tamo opštinska direkcija za urbanizam poseduje osnovne građevinske mašine pa se jeftino priprema podloga i udruženim sredstvima, po principu jedan dinar selo i dva opština, poslednjih godina u selima dosta asfaltiralo.
– Pretprošle godine asfaltirali smo trideset, prošle dvadeset kilometara ovih puteva – objašnjava nam Pavle Radulović, stručni saradnik u pomenutoj direkciji - a i ove smo krenuli i baš sada radimo u selima Borovak i Rakovac. Izdvoji se godišnje oko stotinak miliona dinara iz opštinskog budžeta za seosku putnu mrežu a ovde ima 18 mesnih zajednica. Kada bi ovako nastvili još dve, tri godine na području naše opštine ne bi bilo sela bez asfaltnog puta – tvrdi za ,,Politiku” Radulović.
Nažalost, nije tako u većini krajeva Srbije pa su ti putevi, naročito u planinskim selima uglavnom vododerine i kaljuge i već decnijama jednosmerni, budući da se njima više odlazi nego dolazi.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 18.06.2010.
