Izvor: B92, 18.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dom, dva bojlera, 90 ljudi
Kovin, Beograd -- Skoro 30 odsto Evropljana pati od neke vrste mentalnih smetnji, pokazuju istraživanja, a taj broj je veliki i u Srbiji.
U Srbiji takva istraživanja nisu rađena, ali su procene da na 100 stanovnika godišnje jedan oboli od duševne bolesti. Sa šest specijalnih bolnica, u kojima su uslovi života loši, lečenje teških psihijatrijskih pacijenata u Srbiji, kažu lekari, jeste ispod svakog kriterijuma.
U Specijalnoj bolnici za neuropsihijatrijsko lečenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Kovin, u kojoj je smešteno 800 najtežih psihijatrijskih pacijenata, u sobama ima po više od 20 kreveta, zidovi su ispucali, a sa plafona otpada malter. Elektroinstalacija je u očajnom stanju, vodovodne i kanalizacione cevi svakodnevno pucaju.
U kupatilima i toaletima podovi su betonski, a na odeljenjima skoro i da ne postoji prozor koji nije razbijen. Sistem daljinskog grejanja ne radi, pa na svakom odeljenju samo po dva bojlera greju vodu za kupanje blizu 100 bolesnika.
Milan Milić, direktor bolnice u Kovinu, kaže da se 90 ljudi okupa uz pomoć jednog ili dva bojlera. "Ako uključite četiri ili pet bojlera, onda ispadne sistem, ne mogu elektroinstalacije to da podnesu. I tako se vrtite u krug", kaže Milić.
80 odsto bolesnika savremenim lečenjem može da se vrati normalnom životu. Međutim, većina pacijenata nema drugi dom. Njih 140 nema nikakvu porodicu, a od većine najbliži su digli ruke.
Očekuje se da će tokom 2007. šest bolnica, među njima Specijalna neuropsihijatrijska bolnica Kovin, biti rekonstruisane i opremljene.
Nevena Karanović, zamenica ministra zdravlja, kaže kako je predviđeno da 12 miliona evra bude upotrebljeno za rekonstrukciju psihijatrijskih bolnica u Vršcu, Gornjoj Toponici, Kovinu, bolnice "Laza Lazarević" i psihijatrijske bolnica u Novim Kneževcima. "Taj novac će biti iskorišćen za rekonstrukciju prijemnih odeljenja i intenzivnih nega", kaže ona.
Pored loših uslova života, problem je budžet za lekove, koji je ostao isti kao i prethodne godine, a lekovi su poskupeli.
Takvi problemi nisu samo loši po bolesnike, već i zaposleni u tim ustanovama teško izlaze na kraj sa uslovima u kojima treba da rade, a njihovi pacijenti da žive. Zato je u više navrata bilo razgovora sa nadležnim ministarstvom o poboljšanju položaja medicinara koji rade u psihijatrijskim ustanovama.
Psihijatrijske bolnice bile su u centru pažnje i kada su u javnost izašli podaci o mogućem neprimerenom ponašanju lekara i sestara prema pacijentima u slučajevima koji su doveli i do smrti pacijenata.
U svetu, a od skora i u Nišu, postoje alternativni načini lečenja van psihijatrijskih bolnica, koji između ostalog podrazumevaju dnevne aktivnosti obolelih.
.jpg)
