Izvor: Blic, 29.Maj.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvinjenje i komentari
Ono što se uglavnom netačno naziva izvinjenjem Upravnog odbora RTS izazvalo je, zapravo, manje pažnje nego što zaslužuje, čak i manje napada, osim dežurnih i uspaljenih – a nije ga sasvim lako ni na internetu naći, nema ga na sajtu RTS-a, nađoh ga tek guglujući. Pošto će hapšenje Mladića prekriti sve, i ovo će biti zaboravljeno.
A šteta. Jer taj tekst sadrži i izvinjenje, ali je objavljen pod naslovom „Programska izjava UO RTS”, počinje pozivanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na član 1. Ustava Srbije i potom se navodi niz vrednosti koje suštinski iz njega slede, i to onih koje rado nazivamo opštecivilizacijskim, kao što su vladavina prava, ljudska i manjinska prava i slobode, ali i očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta srpskog naroda, kao i svih nacionalnih manjina i etničkih grupa koje žive u Srbiji.
Mnogo toga je devedesetih godina kršeno i ima logike prema ovome se odrediti. Naravno, odmah su se javili oni koji nam kažu kako nije kršeno samo u Srbiji, što je tačno, ali je tačno da je kršeno i u Srbiji a da nije kršeno samo na programima RTS-a.
No, UO nije intelektualni forum i nije na njemu da se bavi svim pitanjima i van Srbije i u njoj. Ali njegovo jeste da se odredi prema kršenju koje se dešavalo u okviru firme za koju danas snosi odgovornost. I tu se javlja opet postavljano pitanje – a zašto ovakav tekst danas – ali to i nije pitanje koje treba postavljati ovom UO koji je rekao šta je imao na samom početku mandata.
Izvinjenje za programsku politiku devedesetih je, od strane većine, pročitano tek delimično da bi se izveo onaj zaključak kako se, eto, mi jedini opet izvinjavamo što je inače, sa manjim varijacijama, standardno mesto koje možete naći i u delu hrvatskih medija, dakle hrvatskim generalima se sudi, a izdajnički intelektualci se izvinjavaju. U našem slučaju, preskače se početak izvinjenja, onaj namenjen drugomislećim građanima Srbije.
Svojevremeno su od Vardara pa do Triglava školski horovi pevali jednu pesmu sa stihovima „ko drukčije kaže, kleveće i laže”. Stih je jasan, ne ostavlja i ne dozvoljava nikakvu sumnju, zato je i ispevan i nepromišljen je onaj koji se čudi zašto će devedestih brojni pitomci vojnih akademija činiti ono što su činili, makar u ime drukčije proklamovanih vrednosti.
Duh toga stiha, logika toga mišljenja, jeste ono prema čemu se moramo odrediti i, ako nam je makar do nekih ustavnih vrednosti – kažem makar jer bi one, po prirodi stvari, trebalo da sadrže tek one minimume ispod kojih se ne sme ići – taj duh i tu logiku moramo pobediti.
Oni koji danas kliču da je Ratko Mladić srpski heroj ne čine to zato što ne veruju u srebreničku optužnicu i što je smatraju klevetom generala. Naprotiv.
