Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbrisani iz istorije
Kod mauzoleja Karađorđevića sahranjeni četnici koje su 1942. godine streljali nemački okupatori
Na Oplencu, stotinak metara iznad puta za Gornji Milanovac i nepun kilometar južno od Crkve svetog Đorđa i mauzoleja srpskih kraljeva iz dinastije Karađorđević, nepoznata i neobeležena, nalazi se još jedna grobnica. U njoj su, kako se veruje, pokopana tela 31 četnika koje su streljali nemački okupatori u decembru 1942. godine.
Sakriveno duboko u senci hrastove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šume, ovo mesto je više od 60 godina čekalo da bude otkriveno i da bude ispričana priča o događaju koji, možda, baca drugačije svetlo na zvaničnu srpsku istoriju.
Tajna oplenačke šume otkrivena je prošlog proleća. Posle 18 godina upornog traganja, istinu o sudbini članova četničkog pokreta otkrili su Miladin Gavrilović, direktor Zadužbine kralja Petra Prvog, i Mileva Stevanović, upravnik Muzeja na Oplencu. Oni su u gustom šiblju i korovu otkrili posmrtne ostatke sedam ljudi za koje veruju da su bili četnici sa ovog područja. Kosti ostalih čekaju nadležne – da ih iskopaju, identifikuju i da Srbiji i svetu kažu istinu.
Slučaj oplenačkih žrtava preuzelo je Tužilaštvo za ratne zločine, po čijem je predlogu sud naložio ekshumaciju i utvrđivanje identiteta ubijenih, jer, po zakonu, ratni zločini ne zastarevaju.
Priča o streljanju četnika i masovnoj grobnici na Oplencu nije nepoznata u ovom kraju, ali se više od pola veka o tome samo šaputalo. Čuli su je i zaposleni u Zadužbini, ali nije bilo nijednog pisanog traga, nijednog dokaza. Tražili su svuda – u knjigama umrlih, u spisima crkava, u arhivu Šumadije i Jugoslavije, u sudu i u Tužilaštvu, ali nigde ni reči o ovom događaju.
– Sticajem okolnosti došli smo do dnevnika Slovenca Albina Čopa, administrativnog radnika u Zadužbini. On je vrlo precizno beležio sve što se dešavalo na Oplencu tokom Drugog svetskog rata. U dnevniku piše da su 21. novembra 1942. godine dovezena dva kamiona sa zarobljenicima. Dva dana kasnije, iz pravca Rudnika dovedeno je još osam sveštenika. Neki zarobljenici su 2. decembra odvezeni za Beograd, a već 6. decembra po podne između 16 i 17 sati čuli su se pucnji. Tada je oko 20 zarobljenika streljano u majdanu iznad štala. Svi su pokopani u stajsko đubrivo. Već 9. decembra ponovo su se čuli pucnji. Streljana su još petorica ljudi koje Čop naziva "šumci". Sutradan, 10. decembra, streljana su još petorica, ali su dvojica uspela da pobegnu – priča Miladin Gavrilović, opisujući događaj koji u srpskoj istoriji zvanično ne postoji.
Čop u dnevniku beleži da je prethodno, u novembru 1941. godine, nemačka es-es divizija na Oplencu bila zamenjena jednim novim bataljonom od hiljadu ljudi. Oni su bili smešteni po barakama. Prema istraživanjima, ta jedinica počinila je zločin nad više desetina zarobljenih četnika.
– Bataljon je pripadao Lovačkom puku broj dva i nosio je oznaku vojne pošte 45777. Komandant je bio kapetan Diče, ađutant potporučnik Tot, a komandant mesta bio je potporučnik Bajar. Taj bataljon je bio specijalizovan za odmazde i zaplašivanje stanovništva. Oni su streljali te ljude – priča Gavrilović.
U januaru 1943. godine, na Oplenac dolazi bugarski pešadijski bataljon pod komandom majora Gičijeva. Nemci ostavljaju samo nekoliko oficira i povlače se u Bosnu gde su se vodile najžešće borbe na Kozari. Tada su tela premeštena u novu grobnicu. Bugari su, kako beleži Čop, naredili da se ubijeni sahrane u novu jamu, jer je prethodna bila plitka. Milošu Jokiću, tadašnjem predsedniku opštine Topola, naloženo je da prikupi kulučare za ovaj posao. Meštani su prisilno kopali grobnicu pored samog majdana – 20 metara dugu, dva metra široku i dva duboku – i tela svih zarobljenika, njih 31, prebacuju u tu novu grobnicu.
Tokom godina traganja, Gavrilović i Mileva Stevanović došli su do podataka da su žrtve bile iz Stragara, Gornjeg Milanovca i Čačka. Našli su i ljude koji su prisilno kopali jamu. Bili su to starci od 80 godina. Pretraživali su zajedno svaki pedalj zemlje u potrazi za grobnicom.
– Mislim da nas je Bog pogledao 17. aprila prošle godine. Po završetku radnog vremena, Mileva je predložila da obiđemo šumu još jednom dok nije olistala. Otišli smo do malog majdana. Tu su bili neki ljudi. Tada sam video nešto zbog čega sam znao da smo našli grobnicu. Rekao sam: "Ovde je. Samo se okreni". Mileva je bila skamenjena. Mislila je da sam video kostur. Na kori hrasta pored nas bio je urezan veliki krst, a iznad njega bio je prikovan mali krst sa četiri "S". Na tom mestu bili smo mnogo puta, ali se krst nije video od korova, niti smo mi gledali u stabla. Kad smo bolje pogledali, videli smo uleglu zemlju i da to mesto izgleda baš onako kako su ga očevici opisivali – navodi Gavrilović.
Ispostavilo se da je pod krstom zaista grobnica. Tako je otkrivena jedna od najmračnijih tajni ovog područja.
(Sutra: Mučenja u kraljevoj vili)
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 02.08.2006.]
