Izvor: Blic, 06.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Srbije dolaze najveći talenti
Iz Srbije dolaze najveći talenti
Kao šestogodišnji klinac igrao se sa ostalom decom na ulici, ali bi se posle podne uvukao u kuću da čita 'Kosmos' Karla Sagana. Njegov otac Dragan kroz smeh je govorio: 'Možda je moja greška što sam mu na pitanje zašto je lišće zeleno pričao o procesu fotosinteze, ali on je to jednostavno tražio od mene'.
Trinaest godina kasnije, ovaj devetnaestogodišnji kompjuterski programer najmlađi je doktorant u istoriji prestižnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Instituta za tehnologiju u Njujorku. Iako je Marko Tasić najmlađi član Udruženja američkih elektroničara i Mense, uporedni student ekonomije i brucoš koji je za nedelju dana prešao put do doktoranta, neće vam priznati da vidi sebe kao leskovačkog Bila Gejtsa. Reč 'genije', kojom ga opisuju profesori i studeni, neće upotrebiti ni u jednoj rečenici dok govori o sebi.
Kratko iznosi osnovne podatke o sebi. Odrastao je u Leskovcu, gradu na jugu Srbije u kojem se realno veoma teško živi, ali on ga opisuje samo kao mirnu sredinu za koju veruje da će u budućnosti deliti mnogo sličnosti sa Silicijumskom dolinom. Ma kako to nekim njegovim sugrađanima zvučalo neobično, uporno tvrdi da mu je Srbija pružila veoma mnogo - mogućnost da zna više. Ubeđen je da je upravo to karakteristika koju danas prepoznaju u Americi u onima koji dolaze iz Srbije.
'O našoj zemlji se ovde mnogo zna. Zna se da najveći talenti dolaze odavde i prema meni su se ponašali od samog starta shodno tome, bez ikakvih loših predrasuda'.
Marko kaže da su njegova dela rezultat isključivo vrednog rada, što zahteva i njegovo trenutno angažovanje na unapređenju softvera za kompresiju podataka. 'Projekat FVN pokrenut je da bi se videlo gde je granica kompresije, ali sam ubrzo shvatio da ako smo mi ti koji su postavili granicu, mi možemo i da je pomerimo'.
Na pitanje da li su iz Ministarstva za nauku i tehnologiju kontaktirali s njim odgovoriće negativno i vrlo brzo će preći preko toga uz napomenu da je veliku podršku imao od Elektronskog fakulteta u Nišu i profesora Zorana Stajića i Dragana Ćosića.
Uostalom, bio je uveren da će studirati u Srbiji, ali uvideo je da može znatno brže da napreduje u Njujorku i to je presudilo da izabere tu destinaciju.
'Amerika mi je omogućila da budem brucoš, ali i da pohađam neke predmete koji su napredniji i koji se obrađuju na postdiplomskim studijama. Nakon položenih testova, prebačen sam u drugo odeljenje i bila je velika razlika sedeti u klupi s nekim ko je pet ili 10 godina stariji od mene. Ali, ne bih ni dolazio u Njujork da nisam bio siguran u sebe. Imao sam samo jednu situaciju u kojoj sam se preispitivao. Dok je avion preletao Njujork, nisam video bukvalno ništa pred sobom, a kamoli panoramu grada. Pitao sam se šta uopšte tražim u tom gradu. Prvi dan na Menhetnu bio je veoma kišovit. Nije to bio preterano lep susret. Čitavu tu prvu nedelju nisam bio raspoložen, imao sam malih problema sa privikavanjem na novu sredinu. Ali ubrzo sam uvideo da je Njujork grad sa mnogo talenata na jednom mestu i sa mnogo mogućnosti pred njima'.
Iako Marko potvrđuje da mu svakodnevno stiže elektronska pošta sa različitih adresa, najpoznatijih svetskih korporacija sa ponudama za posao, on dobro zna da kao student sa F1 vizom nema dozvolu da radi mimo koledža.
- Nisam ni došao u Njujork da bih ostao, već da bih video, naučio i vratio se. Osećam odgovornost prema svojoj zemlji. Treba da se vratim i da pomognem da moj grad postane mesto u kojem će se okupljati najveći stručnjaci informatike i odakle će odlaziti najnovija svetska otkrića - kaže Tasić.
Na američki institut Tasić je dospeo nakon nekoliko revolucionarnih pronalazaka iz oblasti informatike, među kojima se izdvaja program za brzo iščitavanje grafike i program za video-kompresiju. Pomoću njegovog 'Fast video neta' moguće je na jednom disku smestiti gradsku biblioteku. To je program koji nije sličan nijednom do sada poznatom programu za kompresiju.
Marko je stipendista leskovačke opštine i fabrike lekova 'Zdravlje', ali to još nije dovoljno da se u potpunosti isplati godišnja školarina od 100.000 dolara. Tanja Nikolić - Đaković
