Izvor: Politika, 20.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Australije u Drežnik zbog sibirske borovnice
Aronija donosi najbolju zaradu po hektaru, kaže Zvezdan Grahovac iz Melburna koji sa kumom u selu pod Zlatiborom sadi ovu biljku
Drežnik kod Užica – Tek što je stala jutarnja kiša u Drežniku pod Zlatiborom, na plodnu oranicu u pobrđu sela stupili su radnici. Sade ovde aroniju, sibirsku borovnicu, biljku za novi život posustalih brdskih sela, kako kažu. Glava posla Zvezdan Grahovac, preduzimljivi Apatinac koji skoro dve decenije živi u Melburnu u Australiji, došao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je u Drežnik preko „sedam mora“.
– Aronija je kultura budućnosti, ništa nije tako isplativo gajiti kao nju. Donosi najbolju zaradu po hektaru, ona je šansa za sela kakva je nekad bila malina. Posebno ako se proširi, kad s količinama budemo konkurentni – objašnjava nam razloge ulaska u ovaj posao Grahovac.
U taj poduhvat Zvezdan ulazi zajedno sa svojim venčanim kumom Vladimirom Vasiljevićem koji živi u Užicu. Dobili su za sadnju aronije od Vladimirovog dede Radoja, sveštenika u penziji, lepu njivu od dva hektara u Drežniku. Tu sade oko 4.500 sadnica, za dva-tri dana posao će završiti. Uporedo s tim, i u Zvezdanovom rodnom Apatinu posadiće do zime aroniju na dva hektara, a na proleće još pet hektara u Drežniku.
Grahovac inače ima svoju firmu u Melburnu, a sarađuje sa kompanijom AFF, jednom od najpoznatijih na tom kontinentu za voće, povrće i pamuk. S roditeljima i bratom Grahovac je 1995. otišao najpre na Novi Zeland, a sledeće godine su se preselili u Melburn. Razvio je posao, dok traje sezona osam meseci u godini provodi u Australiji, a ostatak vremena u Srbiji, u Novom Sadu zajedno sa suprugom i kćerkicom.
– Trenutno, oko 80 odsto aronije na tržištu Srbije je iz uvoza, tako da prodaja nije problem, nema ni bojazni od konkurencije. Osim našeg tržišta, imam kombinaciju sa izvozom u Češku i Rusiju. A i vlasnik kompanije AFF iz Australije zainteresovan je za to: spreman je da otkupi sav rod koji imamo, a daće mi tamo i 40 hektara zemlje da sadimo aroniju – objašnjava Zvezdan.
Zvezdanova računica kaže da se po najnižoj ceni aronije od 200 dinara za kilogram (mada se ona prodaje i duplo skuplje) i uz ne tako veliki rod po hektaru (od 7,5 tona) za pet godina može očekivati godišnji prihod i od 15.000 evra. A ulaganja na početku, za sadnice i sve drugo, iznose nekoliko hiljada evra. Kod kumova su troškovi veći, jer planiraju navodnjavanje njive sistemom kap po kap, mreže za ograđivanje i drugo po svetskim standardima. Ovaj brdski kraj posebno pogoduje gajenju sibirske borovnice zbog kiselosti zemljišta i nema brige za njen opstanak jer je vrlo izdržljiva.
Budući da je ova proizvodnja u Drežniku potpuno organska – dedovina je uvek bila livada koja je košena – stručni savetnik kumovima u ovom poduhvatu je Nikola Bajić, jedan od osnivača udruženja „Serbija organika“, univerzitetski profesor u penziji koji je vrstan poznavalac aronije. Bajić kaže da u Srbiji ovu biljku uveliko sade u Sremu, oko Aleksandrovca, Prokuplja, u užičkim selima Zlakusa, Kriva Reka, Bioska, Dobroselica i drugim. – Oko aronije nema puno posla, sadnja je najveći, a isplativa je, cena joj je 400 dinara po kilogramu. Znaju se i njena lekovita svojstva: čisti krvne sudove, pomaže kod najtežih oboljenja, ublažava i efekte radijacije. Ona je šansa za nezasejane njive u našim selima, prilika da ljudi rade i zarade – napominje prof. Bajić.
Branko Pejović
objavljeno: 21.11.2012.
