Izvor: Blic, 07.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istrani šire ruke srpskim turistima
Sletanje „Jatovog" aviona na aerodrom u Puli posle 17 godina stanovnicima Istre značio je više od dolaska stotine gostiju iz Srbije. Na istočnoj obali Jadrana šire ruke srpskim turistima i očekuju da će narednih godina brojka od 13.000 Srba, koliko ih je u 2007. bilo na istarskom poluostrvu, i za deset puta biti premašena.
Na „probijanje leda" u avio-komunikaciji Srbija-Hrvatska dugo se čekalo. Razmišljalo se o uvođenju linije Beograd-Split-Italija, Beograd-Dubrovnik, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa i Beograd-Zagreb. Odlučila je, kao i obično, matematika - Istra se do sada pokazala kao najprivlačnija hrvatska destinacija za srpske turiste.
- Obavili smo, naravno, sva potrebna istraživanja. Ona su pokazala da se svake godine poveća broj Srba koji letuje u Istri za 20 odsto. Do sada je prodato više od 1.300 karata za 18 letova, što je daleko više nego što smo očekivali. Dozvolu za sletanje naših aviona u Pulu imamo do septembra. Mi ćemo pokušati da je produžimo - kaže za „Blic" Saša Vlaisavljević, generalni direktor „Jat ervejza".
Istrani, s druge strane, ne kriju oduševljenje zbog sve brojnijih dolazaka gostiju iz Srbije. U poslednjih desetak godina, najviše turista im stiže iz Italije, Nemačke i Austrije. Međutim, oni ne kriju da su im Srbi najmiliji turisti, bilo zbog novca koji ostavljaju na hrvatskom poluostrvu, bilo zbog kulturoloških sličnosti i mentaliteta koji povezuje dva naroda.
- Verujem da će se već sledeće godine javiti potreba za svakodnevnim letovima do Pule. Srbija je izuzetno tržište za nas. Svake godine broj srpskih turista koji dođe kod nas poveća se za 20 odsto. Krenućemo u agresivniju promociju i verujem da ćemo već za tri godine imati preko 100.000 Srba na našoj obali - priča Marino Prečević iz Turističke organizacije Istre.
Na istarskom poluostrvu živi oko 200.000 ljudi, a tokom leta se taj broj poveća i za pet puta. I ovo je malo, s obzirom na lepotu mora, po mišljenju mnogih najlepšeg u Evropi. Nije, međutim, samo slana voda razlog zbog kojeg bi trebalo doći na ovaj deo hrvatske obale. Istorija Rovinja, Pule, Poreča, a pogotovo Brijuna, i danas se ocrtava na svakom kamenu kuća, kula i zidina. Ovi gradovi vekovima su imali iste osvajače i na svakih nekoliko decenija bili su deo druge države.
- Na svakih 20 godina osvajali su nas drugi narodi i svi su se predstavljali kao oslobodioci. Najveći pečat ostavili su Rimljani, koji su napravili antički hram od istarske obale. Dizali su kule kako bi se lakše odbranili od napadača, a preko puta svakog grada nalazi se ostrvo koje i danas služi kao svojevrsna brana od vremenskih nepogoda - priča Drago Orlić iz Poreča.
Iako Poreč preplavljuju turisti, Rovinj je pravi dragulj jadranske obale. Obično se kaže da je ovo grad „tišine, koja se čuje i na drugom kraju sveta". Nekada je bio industrijski centar, a danas ima samo dve fabrike - duvana i sardina. Poseti ga više od 300.000 turista godišnje, kojima je nebitno što noćenje plaćaju najmanje 20 evra po osobi, a u hotelima cena smeštaja ide i do 100 evra.
Veliku znatiželju privlači i ostrvo koje je duže od pola veka bilo zatvoreno za većinu običnih znatiželjnika. Brioni ili Brijuni, čije je ime devedesetih promenio lično Franjo Tuđman, dugo je bilo dostupno samo visokim zvaničnicima država. U nekadašnju rezidenciju Josipa Broza, koja je četiri godine posle njegove smrti otvorena za sve, svakodnevno dođe stotine turista. Ugled koji ima ovo ostrvo znatno je uticalo i na cenu smeštaja, pa tako noćenje sa doručkom na Brijunima košta od 44 do 104 evra.
- Brijunski safari park je jedinstven u Evropi. Ovde se nalaze autohtoni magarci i koze, a poznato je da je lično Inidra Gandi darovala slonove drugu Titu. Vile „Jadranka", u kojoj je boravio Broz, i „Brijunka" i danas privlače najveću pažnju. Na meti posetilaca je i Titov kadilak, parkiran ispred muzeja, koji je Broz od hrvatskih emigranata dobio 1953. godine. On se iznajmljuje, a na tome se u sezoni zaradi i do 13.000 evra - kaže Marija Mišan, turistički vodič.
U istarskom arhipelagu ima čak 14 ostrva. Na svakom od njih pije se podjednako kvaliteno vino i jede jednako dobar pršut. I ljudi su isto tako jednako gostoljubivi. Veruje da je zbog toga ambicija Istrana da „dovedu" 100.000 srpskih turista za tri godine i više nego realna. Oni se nadaju da će bogatstvo istočnog dela jadranske obale presuditi, a ne pogled u prošlost. Kako kažu, treba pamtiti, ali samo da se ne bi ponovilo.
Veliko interesovanje za dolazak u Srbiju
U „Jatu" su iznenađeni velikim interesovanjem stanovnika Istre za let u Beograd. Kako kažu u srpskoj aviokompaniji, prodaja karata na realaciji Pula-Beograd ide bolje nego u suprotnom pravcu.
.jpg)
