Izvor: Danas, 23.Apr.2015, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istina je uvek meta, a nikad metak
Nakon više od mesec dana, bez krivične odgovornosti. Sa tom porukom, porodice žrtava helikopterske tragedije, u kojoj je poginulo sedam osoba, dočekale su komisijske izveštaje, kao jedino merilo istine. Pre i posle oba izveštaja i audio-zapisa, umesto trezvenih odgovora usledila je gromopucatelna hajka tabloida na, čini se, emocijama opsednutim i samoprojektovanim interpretacijama. U dramatičnim okolnostima, tumačenih kao ôhisterična dernjava i nabusito prenemaganjeö katastrofalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << misije, u prvi plan izbila je vladavina obmane, laži i manipulacija, zbog kojih je javnost i dalje zbunjena. U velikoj meri razočarana, kontroverznim uplivom vlasti i medija.
Od starta, presudno i nesrećno, dominirala je tragična improvizacija. Let je inicijalno definisan vizuelno (odokativno), a ne instrumentalno, što u striktnoj avijaciji, automatski, odnosno po domino efektu, nameće neizbežnu konfuziju. Zatim, dramatično kompromitujuća promena, u famoznih osam minuta, uprkos prirodnih ograničenja, za koju su poslednji saznali zatečeni članovi nesrećne posade. U dobronamernoj javnosti je fokusiran infantilan odnos srpske izvršne vlasti prema državnoj organizaciji, zastrašujuća neodgovornost ministra odbrane, nepodnošljiva lakoća bezobzirnog pokušaja zataškavanja glavnih dilema i osionog kreiranja javnog mnenja.
Međutim, ako je politika sve, život je ništa. Naročito, u neskrivenoj nameri ministra odbrane i njegovih istomišljenika, da pruže spektakularni prilog SNS partijske solidarnosti. Bez obzira što naši veterani PVLP vazduhoplovstva smatraju da je osnovni uzrok udesa nesnalaženje posade u nepovoljnim meteo-uslovima, koji su po složenosti prevazišli mogućnosti najopremljenije, a ne najispravnije letelice i posade u kojima se ona iznenada našla, jer su helikopteri RV opremljeni za vizuelno letenje danju i noću samo u povoljnim uslovima. Ali, u svakom slučaju, meteorološko obezbeđenje se svodi na prognozu, koja može i ne mora da se ostvari.
Operativne teze i antiteze se uzajamno isključuju. Iako je nejasno zašto je pazarskim ginekolozima trebalo čak pet dana da prepoznaju indikacije visokorizičnog partusa maloletne porodilje, ni zašto su nepravedno eliminisane kopnene alternative, preko Kopaonika, od kojih se misteriozno odustalo, po zagonetnom pozivu i diktatu anonimnih sagovornika. Dovoljno da zaudara od sandžačke metropole do referentnog tercijarnog nivoa KBC u Kragujevcu i po ko zna koji put neizbežnog povoda za sistemske promašaje započete reforme našeg zdravstva, u kome preovlađuje administrativni centralizam.
U suprotnom, Novi Pazar kao najmlađi grad u Srbiji imao bi opremljen neonatološki blok, te kompletne i efikasnije ekipe interventnih pedijatara i dečjih hirurga. Makar u nametnutom obimu i dinamici normativnih akata Direkcije RFZO, koji determinišu hospitalizaciju prema gradaciji zdravstvenih ustanova. Dakle, samo volja nije dovoljna za medicinske podvige. Više od dobre namere, potrebni su odgovornost, znanje i posvećenost. Ali, samovolja je već četvrt veka zaštitni znak naših političara, što je kumovalo nedavnoj helikopterskoj tragediji i sramnom čeličenju rđavog partijskog jednoumlja. Ministar odbrane, baveći se svojim prethodnikom, ne čuje glas javnosti i razuma, nego na krilima odbrane premijera, eksponiranog prošlogodišnjim pompeznim spasavanjem u Feketiću, u 35 koraka nije imitirao Slavka Štimca u "Vlaku u snijegu", već naglašava da je na putu demokratizacije udarna rupa baš demokratija.
Srećom broj alergičnih beba iz Novog Pazara i mrazom okovane dece iz Feketića je ograničen. U nadi da će istraga Tužilaštva zadovoljiti želju javnosti da sazna istinu, očekuje se godinama očekivano poskupljenje jevtinih vojničkih reči. Zato besomučna hajka na pilote je loša vest koja vuče na dno optimizma. U jednosmerni ćorsokak nečistih savesti i prekomerne upotrebe politike. Dok stručni vapaj, ne postane krik. Javnost je solidarna sa žrtvama i ne traži glave, nego istinu o eventualnoj odgovornosti političara. O svetoj, božanskoj tabu-temi koja se, njihovom voljom, kao neoprostivi greh, ne dovodi u pitanje. Međutim, ko šljivi jabuku razdora, kad je istina uvek meta, a nikad metak.
