Izvor: Politika, 09.Apr.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iscrpljen stari rudnik
Nalazišta magnezita u okolini Čačka, iz kojih se ruda vadi od 1927. godine, zavise od budućnosti kraljevačkog „Magnohroma” na koga se vode eksploataciona prava
Čačak – Rudnici magnezita „Šumadija” danas imaju devetoro zaposlenih, sedište u Trbušanima kod Čačka i povremeno primaju do 35 radnika za separisanje minerala u tom selu. A pre četvrt veka taj kolektiv je imao čak 1.500 zaposlenih i veliku direkciju u centru Čačka. Kakva je budućnost ovih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rudokopa, koji od 1962. godine posluju u sastavu kraljevačke industrije vatrostalnog materijala „Magnohrom”?
– Ti rudnici podeliće sudbinu sa „Magnohromom”, a ova industrija može da ostane na tri načina: ako država u fabriku uloži do 10 miliona evra i tako dobije preduzeće koje vredi 50 miliona, drugi način je da se nađe strateški kupac i preuzme 49 ili 51 odsto kapitala, a treći da se proda imovina kolektiva – kaže za „Politiku” Đorđe Kosanović, generalni direktor „Magnohroma” koji je od 2007. godine u restrukturisanju i danas ima 218 zaposlenih.
On smatra da će, ma koji scenario da se obistini, preduzeće opstati, a sa njim i rudnici oko Čačka gde se rezerve cene na oko deset miliona tona rude, i na Zlatiboru gde su potvrđene količine od 3,5 miliona tona. U čačanskom kraju, inače, istražni radovi u nalazištima magnezita počeli su još 1927. godine, a istovremeno i vađenje rude iz kopa „Koviljača” u Gornjoj Gorevnici, na čemu su radila društva „Salvar” i „Emilka” sa italijanskim kapitalom. Upravo to nalazište, sa 30 kilometara hodnika, bliži se kraju svog veka.
– „Koviljača” je iscrpljena i tu više nema bogzna šta da se radi. Ali, u susednim Milićevcima postoji mogućnost otvaranja novog horizonta sa 600.000 tona rezerve, dok ispitane zalihe u „Brezaku” u Pranjanima dostižu 500.000–700.000 tona. Međutim, ukoliko ne opstane fabrika vatrostalnog materijala u Kraljevu, moraćemo bar sedam godina da zaboravimo vađenje magnezita. U tom slučaju bila bi oduzeta eksploataciona prava „Magnohromu”, a zatim je potrebno šest godina da bi ih dobio neko drugi i još jedna dok počne da radi.
Kosanović ističe da Srbija ima dovoljno magnezita koji je, kažu, među najboljim u Evropi.
– Sinterovani magnezit na evropskom tržištu dostiže i 350 evra po toni. Mi sa našim sinterom možemo da konkurišemo i Kinezima, koji i u ovoj oblasti sve više gospodare. Zato se „Šumadija” sprema za sezonu koja počinje u junu i trajaće oko 60 dana, kako bismo proizveli 10.000 tona sintera. Posao na vađenju rude daćemo izvođačima koji će raditi u kopu „Petrov do” u Milićevcima i u površinskom kopu „Brezak”, a planirali smo i neke dodatne radove na osposobljavanju jame u „Brezaku”.
Direktor „Magnohroma” posebno naglašava da ta jama neće biti zatvorena iako pojedini stručnjaci smatraju da bi, zbog troškova, potapanje „Brezaka” bilo celishodnije rešenje.
– „Brezak” ima 30 kilometara hodnika i četiri horizonta, najniža kota je 201 metar, i ne radi već šest godina. Dole, na četvrtom horizontu, imali smo dva motora snage po 250 kilovata radi ispumpavanja vode, i jedan rezervni, koji su veliki potrošači. Možda bi u ovakvim okolnostima trebalo razmišljati o isključenju motora i potapanju, i povratku tom nalazištu u nekim boljim vremenima – kaže za naš list geološki inženjer Radislav Ćirković iz Čačka, koji je do 2006. godine bio generalni direktor rudnika „Šumadija”.
Magnezit je u ekonomskom pogledu najznačajniji mineral magnezijuma, jednog od najlakših metala. U vatrostalnoj industriji magnezit se koristi za izradu bazičnih opeka i dobijanje metalurškog magnezitskog praška, sinter magnezita.
Inače, čačanski istoričar dr Miloš Timotijević, u svom radu o industrijalizaciji ovog područja, svedoči: „Država je posle Drugog svetskog rata preuzela rudnik ’Šumadija’ sa malom i primitivnom proizvodnjom, i nije ulagala u modernizaciju. Zato je 1952. godine odlučeno da se rudnik zatvori, pošto je vlada upravu nad njim prenela na srez. Ova odluka ipak nije sprovedena zahvaljujući pokretanju proizvodnje vatrostalne opreme za industriju u kraljevačkom ’Magnohromu’, za šta je magnezit bio neophodan”.
G. Otašević
objavljeno: 10.04.2014.
.jpg)
