Izvor: S media, 28.Nov.2011, 20:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imidž Srbije: Da li smo „najgori od sve dece“?
Prema mnogim svetskim rang-listama, istraživanjima i statističkim podacima, Srbija je u mnogo čemu na poslednjem mestu ili pri dnu tabele. Neke od njih su neumoljiva statistika - imamo najviše izbeglica i azilanata u Evropi, kao i najveći broj nezaposlenih. Prema drugim rang-listama, Srbija se uglavnom nalazi u društvu “zemalja trećeg sveta”. Da li oni imaju netačne podatke, ili mi mislimo da smo bolji nego što zaista jesmo?
Svi naši rekordi
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Srbija se već godinama, prema rang listi organizacije Transparensi internešnal, nalazi u krugu zemalja koje imaju velike probleme s korupcijom. Najnoviji podaci pokazuju da zauzimamo 83. mesto, zajedno sa Grčkom, Kinom, Kolumbijom, Lesotom, Peruom i Tajlandom.
Najviše izvozimo - ljude
Iako ekonomska statistika pokazuje da smo u izvozu inferiorni, bar u nečemu smo “najbolji” izvoznici: Srbija je na drugom mestu u svetu po broju odlazaka mladih, iza Gvineje Bisao. S druge strane, prvi smo u svetu i po broju državljana koji su zatražili azil - skoro 29.000 samo prošle godine.
Manji stepen korupcije zabeležen je u državama koje smo smatrali “gorima od nas” – u Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji i Bugarskoj. Lošije od nas u regionu jedino su Albanija i Bosna i Hercegovina. Ipak, da od lošeg može gore pokazalo se 2000. godine kada je indeks percepcije korupcije iznosio u Srbiji bio 1,3; poređenja radi, Somalija ima 1,1.
Po stopi nezaposlenosti od 20 odsto, Srbija spada u pet najgorih evropskih zemalja. Od 200 posmatranih zemalja u svetu nalazimo se na 163. mestu, a društvo nam prave Timo, Gabon, Dominikana, Senegal i Džibuti.
Pored toga, tu su i neslavni rekordi koji odslikavaju zdravlje nacije: u Evropi smo prvi po broju prekida trudnoće i po stopi obolevanja od raka grlića materice.
Puka statistika ili surova stvarnost?
Bez namere da dovodimo u pitanje istinitost dobijenih rezultata, ali mora se priznati da neki od njih pokazuju izvesne nelogičnosti i paradokse, pa izazivaju sumnju da je slika koju na taj način dobijamo o Srbiji verodostojna.
Na primer, prema istraživanjima u Srbiji je između milion i dva miliona stanovnika potpuno ili funkcionalno nepismeno, a imamo najveći broj korisnika Fejsbuka u regionu?!
Srbija je sa 275.000 izbeglica i raseljenih lica na prvom mestu u Evropi, a 13. u svetu. Paradoks ili ne, tek imamo i najveći broj optuženih za ratne zločine u Hagu.
Ko treba da menja imidž Srbije
U zapadnim zemljama postoje posebna tela koja se bave imidžom zemlje. U Velikoj Britaniji je to Central office of information koji zapošljava 250 ljudi. Kod nas su pokušaji da se osnuje neko slično telo propali, jer nije bilo saglasnosti ko bi time trebalo da se bavi. Da postoji, verovatno bi oni bili zaduženi da pozovu u ovom slučaju „Njuzvik“ i pitaju ih odakle im tako poražavajući podaci ?Imidž i slika zemlje u očima drugih je nešto što je popravljivo, jer da nije, Nemačka nikada ne bi bila najmoćnija ekonomija u koju svi ulažu.
Borislav Miljanović kaže da o imidžu brine Turistička organizacija Srbije koja, kako kaže, ima manji budžet od zemalja u regionu. Na nivou zemlje nije se uspostavilo telo za brendiranje Srbije.
Dok ne budemo dobili neko telo koje će se ozbiljnije pozabaviti imidžom zemlje, za početak nije loše da imamo više spotova kao što je ovaj, koji posle više godina i desetine neupešnih i nezapaženih, moglo bi da predstavi Srbiju na pravi način.
Istraživanja pokazuju da se po stopi godišnje inflacije Srbija nalazi na 165. mestu, ponovo u društvu afričkih ili nerazvijenih azijskih zemalja. Mi smo evropski rekorder po stopi nezaposlenosti i najnižim platama. Ipak, u nedavnom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka pristupanju EU, navodi se da „Srbija ima makroekonomsku stabilnost“, a „finansijski sektor je relativno zdrav“!?
Stvar je u imidžu zemlje
Magazin „Njuzvik“ nedavno je po položaju i uslovima u kojima žene žive, Srbiju svrstao na 145. od 165 mesta na listi. Ovaj magazin je rangirao zemlje po raznim kriterijumima, ali pošto nisu imali podatke iz ekonomije, iz te oblasti Srbiji su dodelili – čistu nulu!
Neda Todorović, profesor na FPN-u, kaže da je ovo je tekst o imidžu zemlje i smatra da bi odmah trebalo odgovoriti Njuzviku i poslati im podatke koje nemaju.
- Zapitala bih se da li su činjenice iznete u tekstu tačne ili je u pitanju tendeciozno izveštavanje – navodi Todorović - U prethodnoj deceniji je veliki broj zapadnih medija tendenciozno izveštavao o nama i našoj zemlji.
Kao primer navodi da je jedna njena koleginica analizirala kako je nemačka štampa, među kojom i ugledni list „Špigl“, tretrirala Srbiju i Srbe tokom poslednjih 20 godina, a pre intervencije NATO-a. Prema njenim rečima, oni su 20 godina stvarali sliku o Srbima kao neprijateljima, pa ih ni najmanje nije iznenadilo kada su nas bombardovali!
Profesorka Todorović tvrdi i da je to slučaj i sa člankom u „Njuzviku“, i zapitala se da li je stvarno Srbija iza Albanije, BiH, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, i na osnovu čega?
"Deža vi" Srbija! (VIDEO)
Oterasmo strane ulagače
-Pune tri decenije pratila sam tu problematiku, bili smo prilično izjednačeni u bivšoj Jugoslaviji; naravno Slovenija je, kao i uvek, prednjačila u pozitivnim stvarima. Mislim da je statistika citirana u magazinu „Njuzvik“ neprecizna, nepotpuna i nije ažurirana. Najzad, čudno je da jedan tako ozbiljan časopis donese takvu statistiku, i to bez novinarske reakcije – komentariše profesorka Todorović.
Šta o nama čitaju investitori
Srbija se po uslovima poslovanja u konkurenciji zemalja regiona ponovo našla na samom dnu. Nova lista koju je objavio američki časopis „Forbs“ pokazuje da se Srbija, među 134 zemlje, pozicionirala na 93. mesto i da je za godinu dana pala za čak 12 pozicija. Ispred nas su i Slovenija, i Hrvatska, i Crna Gora, kao i države poput Tunisa, Gane, Zambije... Od komšija je bolje pozicionirana i Makedonija, kao i Albanija i BiH, koje su zauzele 64, odnosno 84. mesto.
Kako promeniti imidž Srbije
Direktor PR agencije Reprecent communication Borislav Miljanović kaže za S media portal da je za poboljšanje imidža Srbije u svetu potrebno uraditi dve stvari: što pre rešiti kosovsku krizu jer je se to pojavljuje stalno u medijima i ostavlja gorak ukus da se u našoj zemlji još uvek nešto loše jer je stalno neka napetost.
- Druga stvar je da budemo aktivni u komunikaciji, da što više koristimo svetske medije da u njima govorimo o našim uspesima ma koliko oni bili mali.Treba da promovišemo ono što imamo – prirodne lepote i divne ljude - objašnjava Miljanović.
U popravljanju realne slike će nam trebati puno vremena – kaže on i dodaje da ćemo malo brže kroz komunikaciju, PR i dosta novca uspeti da popravimo barem onu površinsku šminku.
Jelena Kostić
