Izvor: Politika, 14.Avg.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idiote imamo! Nedostaje nam Dostojevski
Srpska aforistika se nalazi na prvom mestu u svetu, napisao je Staniša Milosavljević. A Divna Bijelić je nedavno prva na Balkanu na političkim aforizmima stekla magistarsko zvanje
Na koga je to mislio vispreni Milovan Vitezović, čiji smo aforizam uzeli za naslov? Čitaocima prepuštamo da prema vlastitom saznanju i nahođenju izaberu svoje junake.
Antički lekari su aforizmima lečili obolele pojedince, današnji aforističari leče celo društvo. Pa neka neko kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da medicina nije uznapredovala!
A tek Srbi, za koje je Staniša Milosavljević, u predgovoru knjige Milena Milivojevića „Ovo nije Danska”, napisao: „Bez ikakve sumnje, srpski aforizam se nalazi na prvom mestu u svetu i to je najveći domet domaće književnosti”.
Za naučno proučavanje političkih aforizama u Srbiji nedavno je Divna Bijelić iz Novog Sada, prva na Balkanu, ispred svog imena i prezimena upisala magistarsko zvanje posle uspešne odbrane teze „Srpski politički aforizam od 1988. do 2008” na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Marljivo je sakupila, obradila i protumačila više od 3.000 aforizama 123 aforističara iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore.
Kratka misao na zidu plača
Zbog čega je odabrala, baš, ovo razdoblje?
Zato što je obeleženo burnim previranjima, pa je pretpostavila da je to ostavilo traga u aforizmima. Samo je država nekoliko puta menjala naziv (i granice). Smenjivala su se i društvena uređenja, barem na hartiji. Rat je postao svakodnevica, mir priželjkivano stanje. A aforističari? Najviše su se bavili „svetlom budućnošću”, da se političari ne osećaju izneverenima.
Da li su aforizmi lekoviti, kao što smo na početku pomenuli?
Jesu, iz dva razloga. Prvi se tiče oca aforizma, proslavljenog starogrčkog lekara Hipokrata, za koga su to bila kratka medicinska uputstva („Kad prelaze granice i san i nesanica su loš znak za zdravlje”). Drugi podrazumeva da „vraća pomerenog čoveka u ravnotežu”, objašnjava Divna Bijelić ističući: „Aforizam je kratka misao ucrtana i ispisana na grubom zidu plača. On je nastao zbog suza koje su poželele da nestanu. Aforističari su, dakle, i lečnici u onoj meri u kojoj zvanična medicina preskače vlastitu odgovornost.”
Pri tome se poziva na italijanskog diplomatu i teoretičara medicine iz 17. veka, Filipa Kavrijana, koji izjednačio pojave koje dovode do bolesti u čovekovom telu i obolevanje društva i države. Zar nas na to ne opominje i Slobodan Janković: „Da bi mu sprečili opadanje kose, skinuli su mu glavu na vreme”?
I jedan od najuvažavanijih poštovalaca aforizma, engleski filozof, esejista i državnik Fransis Bejkon, postavio ga je na pijedestal iz tri razloga, od kojih je jedan medicinske prirode.
U delu „Novi Organon” on je zapisao da „aforizmi moraju da se stvaraju iz moždine i samog središta nauke”, verovatno smatrajući da vrsni aforističar mora biti malo nadaren za filozofiju. Na osnovu toga Divna Bijelić zaključuje da se od aforističara očekuju, najmanje, dva talenta – za književnost i za filozofiju.
Ni jasno, ni glasno, ni časno
Zašto aforizam kao najsažetiji književni izraz nije na (s)ceni u domaćoj književnosti i kulturi?
„Verovatno zbog toga što su književne teorije opterećene pretencioznim razglabanjima većine teoretičara koji ni sami ne umeju da skrate, pa samim tim ne vole kada je nešto kratko i jasno”, obrazlaže naša sagovornica. „A uzrok tome su razne druge neknjiževne pojave, pojedinci i interesne zajednice kojima odgovara stanje u kojem je sve zapetljano; ništa nije ni dovoljno jasno, ni glasno, a bogami ni časno. Uostalom, aforizam je književno-filozofski osvrt na probleme društva i države, a ima mnogo teoretičara, kritičara i kulturnih poslenika u strankama koji ne vole da se sukobljavaju s vlašću podržavajući aforističare.”
Od aforizma se, dakle, očekuje otvorena misao, u čemu je prednjačio nemački filozof Fridrih Niče. A kod nas?
Divna Bijelić podseća da je pomalo nezahvalno izdvajati pojedince, ali je podsetila da će, svakako, ostati upamćeni aforizmi „Demokratija je kada nisi zatvoren zato što si bio otvoren” (Vlada Bulatović Vib), „Kad nas još malo razgaze, bićemo stvarno velika Srbija” (Milovan Vržina), „Što je naša zemlja manja, teže će je pogoditi kada je budu bombardovali” (Milovan Ilić Minimaks), „Mi smo pitom narod, samo bi budala mogla da prođe pored nas a da nas ne uzjaše” (Srba Pavlović), „Poslednji put kad smo branili Evropu, petsto godina sreće nismo imali” (Dragan Rajkov Radenović) i tako redom.
Neka i potpisniku bude dozvoljeno da iz obimnog rukopisa odabere nekoliko koji vernije dočaravaju naše savremene (ne)prilike nego stotine ispraznih redaka naučnika i političara: „Vlada nema socijalni program. To je šansa da se i neko spase” (Dejan Milojević), „I skupštinski čekić se ponaša kao poslanik. Lupa” (Nebojša Borovina) i „Ovako goli samo u raj možemo” (Nenad Milošević).
Hoćemo li ubuduće, najpre, pokucati na vrata nekog aforističara jer pregledi i lekovi ionako sve češće poskupljuju?
------------------------------------------------------
Filozofi i električari
U Institutu za filozofiju Univerziteta u Londonu 2008. godine osnovana je Svetska aforistička organizacija. Postoje naučnici koji tvrde da je aforizam uzvišeni spoj književnosti i filozofije.
Iako nezvanično postoji već nekoliko decenija, Beogradski aforističarski krug (BAK) zvanično je ustanovljen iste godine, ali u prostorijama Više elektrotehničke škole u Beogradu.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 15.08.2011.
