Izvor: Blic, 17.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Idem u Kinu da pomognem drugima
Idem u Kinu da pomognem drugima
Dragana Rodić (27), prva osoba iz Srbije i Crne Gore koja se u Kini podvrgla eksperimentalnom zahvatu ubacivanja matičnih ćelija u kičmenu moždinu, osniva fondaciju koja će nositi njeno ime i koja će pružati pomoć paralizovanim osobama iz naše zemlje. Dragana danas putuje u Peking da bi Zoranu Markoviću iz Aleksinca pomogla da ode na istu operaciju. On boluje od kvadriplegije nakon povrede petog pršljena u saobraćajnoj nesreći pre 14 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina.
Nakon teksta objavljenog u 'Blicu' u oktobru mesecu, sa ovom mladom i energičnom Nišlijkom kontaktiralo je nekoliko stotina osoba iz naše zemlje, ali i iz inostranstva, koji imaju slične probleme, a njena životna priča postala je nada mnogima.
- Ljudi zovu sa svih strana, pitaju me kako se osećam i kako mogu da odu na istu operaciju. Kažem im da ne treba da prenagljuju i da ne žure. Pre operacije je potrebno prvo da se dobro fizički pripreme. Mnogo je ljudi prestalo da ide na rehabilitaciju. Potrebno je da ponovo počnu da uporno vežbaju, pa tek onda da razmišljaju o operaciji. Panici nema mesta, potrebno je mnogo strpljenja i upornosti. I naglašavam - iscrpljujućih vežbi! Ja ne mislim da zbog toga trebaju da zapostave svoje svakodnevne živote i ljude koji su oko njih i vole ih, već baš da zbog tih ljudi organizuju i spreme sebe na što bolji način. Moraju da vežbaju bar pola sata dnevno. Ja sam pre i posle operacije vežbala i po nekoliko časova svakoga dana. Veliki sam optimista jer sam videla svojim očima da napredak postoji - priča Dragana za 'Blic'.
- Znam da je teško uklopiti emotivni i društveni život sa trenutnom situacijom i da je kod većine prisustva emotivna kriza... Da je teško živeti sa svim tim... Ali, život je borba i mi moramo biti veliki borci. Ne smemo da klonemo, ne smemo da se predamo - uspećemo samo ako verujemo - dodaje ona.
Na ideju da osnuje fondaciju došla je nakon teksta u 'Blicu' kada su počeli da joj se javljaju ljudi sa istim problemima sa svih strana Srbije i Crne Gore. Ima dana kada razgovara i sa po 25 osoba, mobilni i fiksni telefon zvone gotovo neprekidno. Ne želi nikoga da vrati, svima bi da ispriča i pomogne. Priznaje da joj u poslednjih mesec dana zbog toga malo vremena ostaje za vežbanje...
- Namera mi je da u rad fondacije, čiji ću biti predsednik, uključim više ljudi koji će mi pomoći u ovoj misiji. Krećemo u jednu veliku borbu za ljude kojima je potrebna pomoć i istrajaćemo u njoj. Kako je 'Blic' pisao o tome, u saobraćajnom udesu 1999. godine ona je povredila deseti leđni pršljen zbog čega je nastupila oduzetost donjih ekstremiteta. Pet godina je tragala za novim metodama u lečenju ove povrede, da bi nakon toga upoznala dr Bojana Pejovića iz Beograda koji joj je ulio tračak nade rekavši joj za novi zahvat koji rade kineski lekari. U junu je operisana u Pekingu, nakon čega kaže da oseća blagi napredak. Branko Janačković
