Izvor: TangoSix.rs, 09.Jul.2025, 08:01

[IATA AGM 2025] Izazovi bezbednosti komercijalnog avio-saobraćaja: Nedovršene istrage nesreća, problem kadrova, nedostajući motori i MRO kapaciteti

Na ovogodišnjem, 81. po redu skupu Međunarodnog udruženja avio-kompanija u održanom u Nju Delhiju, Nik Karin (Nick Careen) IATA-in potpredsednik za operacije i bezbednost održao je interesantan brifing na kojem je prezentovao prethodnu godinu globalnog avio-saobraćaja iz aspekta bezbednosti letenja.
Karin je tako izneo poslednje globalne statistike vezane za udese (bez registrovanja udesa Er Indijinog leta 171 koji se dogodio nedelju dana nakon samita), izneo kritike >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << na rad pojedinih nacionalnih agencija za istraživanja avio-nesreća, ispričao kroz primere kako industrija reciklira putničke avione koji izlaze iz upotrebe, uz nove detalje o stanju lanaca snabdevanja u odnosu na isporuke letelica i prateće probleme.
– U 2024. godini, vazduhoplovni saobraćaj približio se cifri od oko 5 milijardi prevezenih putnika. To je postignuto kroz, otprilike, oko 40 miliona letova. – istakao je Karin na početku svoje prezentacije. Međutim, kako je naglasio, ovaj konstantan rast, iako ove godine neznatno usporen, donosi sa sobom nove izazove koji zahtevaju pažnju industrije:
– Ne letimo samo više nego ranije – obavljamo svoju delatnost u značajno složenijem okruženju. Svedoci smo rekordnog nivoa prizemljenja vazduhoplova zbog nedostajućih motora i ograničenih kapaciteta za održavanje i popravku (MRO). –
Dodatno, kako je istakao, vazdušni prostor postaje sve „tešnji“ zbog geopolitičkih sukoba dok se industrija istovremeno bori sa kontinuiranim nedostatkom radne snage, posebno u segmentu održavanja i u operativi.
Bezbednost letenja U domenu bezbednosti letenja, Karin je predstavio ohrabrujuće podatke za 2024. godinu (poslednji posmatrani period sa dostupnim podacima).
Kako je naveo, stopa ukupnih nesreća iznosila je 1,13 na svakih milion letova, što je bolje od petogodišnjeg proseka od 1,25:
– Imali smo sedam fatalnih nesreća na ukupno 40,6 miliona letova, sa 244 smrtna slučaja, što je porast u odnosu na 72 u 2023. godini.
Tokom poslednjih deset godina, petogodišnji prosek stope nesreća poboljšao se sa jedne nesreće na 456.000 letova na jednu na 810.000 letova. – objasnio je Karin.
Najčešći incidenti, koji se ipak klasifikuju kao udesi, u 2024. godini bili su udarci repom vazduhoplova po pisti pri poletanju i neovlašćeni ulasci i prolaci kroz aktivne piste.
Posebno je istakao razliku između avio-kompanija koje su članice IOSA sistema (IATA „Operational Safety Audit“) i onih koje to nisu:
– Članice IOSA registra imale su stopu nesreća od 0,92 po milion letova, što je značajno niže od 1,70 koliko su zabeležili prevoznici koji nisu IOSA sertifikovani. –
Problem nedovršenih istaga vazduhoplovnih nesreća Jedan od bitnijih izazova kada je globalna bezbednost letenja u pitanju prema Karinu su i nedovršene istrage o vazduhoplovnim nesrećama.
Nešto što je, kako je Tango Six godinama izveštavao, karakteristično za Srbiju. Kako smo detaljnije izvestili početkom juna, istraga jedne od najozbiljnijih avio-nesreća u modernoj istoriji srpske nacionalne avio-kompanije i dalje nije kompletirana, čime se kao zemlja pridružujemo negativnim statistikama koje je Karin prezentovao:
– Došlo je do poboljšanja u broju objavljenih završnih izveštaja vazduhoplovnih nesreća između 2018. i 2023. godine. Međutim, ozbiljni nedostaci i dalje postoje. – upozorio je.
Evropa sa relativno dobrim statistikama u odnosu na druge delove planete kada je reč o bezbednosti komercijalnog avio-saobraćaja / Izvor: IATA Kako je istakao, 107 istraga iz tog perioda još uvek nije završeno, a te nesreće su rezultovale gubitkom 234 života.
– Ovo predstavlja neprofesionalizam nezavisnih agencija budući da 107 nesreća od 2018. godine nema objavljen završni izveštaj.
Kašnjenja ili nepotpuni izveštaji o nesrećama uskraćuju ključnim stejkholderima – operaterima, proizvođačima, regulatorima i provajderima infrastrukture – zaključke koji bi mogli dodatno poboljšati bezbednost vazduhoplovstva. – upozorio je i ponovio globalne smernice i univerzalni standard koji zahtevaju da preliminarni izveštaj bude objavljen u roku od 30 dana i završni izveštaj, idealno, u roku od godinu dana.
Uticaj rusko-ukrajinskog rata na avio-saobraćaj Karin je posebno naglasio koliko geopolitički izazovi i ratni konflikti utiču na vazduhoplovne operacije:
– U 2024. godini, vojne intervencije i ratovi doveli su do značajnih ograničenja vazdušnog prostora, utičući na značajan deo dugolinijskih ruta.
Sukob između Rusije i Ukrajine rezultovao je preusmeravanjem oko 1.100 letova dnevno, što je dovelo do dužih vremena leta i povećanih operativnih troškova i problema.
Dva vazduhoplova oborena su u konfliktnim zonama u 2024. godini – u Kazahstanu sa 38 poginulih i u Sudanu sa pet žrtava. –
Obilasci oko konflikt-zona, kako je objasnio, mogu dovesti do prosečnog povećanja potrošnje goriva od 13% na takvim rutama. Letovi između Evrope i Azije doživeli su još veća povećanja troškova, sa dodatnom potrošnjom goriva do 14,8%, dodao je Karin i naveo primer kompanije „British Airways“ koja je suspendovala let London – Peking zbog zaobilaženja ruskog vazdušnog prostora što je produžilo vreme letenja za tri sata i povećalo trošak goriva predmetnog leta za 20%.
Kada se posmatra evropski vazdušni prostor, Karin je kazao da je rusko-ukrajinski konflikt glavni uzrok otkazivanja letova i preusmeravanja u EUROCONTROL mreži.
Kako je objasnio, prosečnog dana u evropskoj letnjoj sezoni koji ima oko 35.000 letova, do 2.000 letova otkazano je zbog zatvorenog ukrajinskog vazdušnog prostora i sankcija koje sprečavaju letove između Rusije i delova Evrope.
– Ove cifre predstavljaju značajan porast u poređenju sa nivoima pre konflikta i iznose oko 6% ukupnog dnevnog saobraćaja evropske mreže.
Ovi procenti su značajni i direktan su negativan rezultat pomenutog konflikta. Za preko 14 godina objedinjenog upravljanja evropskim protokom vazdušnog saobraćaja, ovako visoki nivoi poremećaja vazdušnog saobraćaja nisu viđeni. – istakao je.
Kriza sa motorima parališe pojedine flote CFM Leap 1B motor / Foto: Petar Vojinović, Tango Six Jedan od najkritičnijih problema koje je Karin identifikovao u svojoj prezentaciji su „nedostajući motori“ za putničke avione. Ili kako smo nedavno videli na primeru Viz erove linije Abu Dabi – Beograd, koja je otkazana, potreba za dodatnim inspekcijama, u tom slučaju, CFM „Leap“ motora.
– Preko 1.100 vazduhoplova mlađih od 10 godina trenutno je parkirano, što je oko 3,8% globalne flote, u poređenju sa samo 1,3% pre 2019. godine.
Skoro svi novije proizvedeni avioni koji su trenutno prizemljeni parkirani su zbog problema sa motorima, od njih, oko 69% prizemljeno je zbog problema sa PW1000G pogonskom grupom. – precizirao je Karin.
– Iskorišćenost raspoloživih putničkih letelica blizu je vrhunaca iz 2019. godine – avio-kompanije lete sa svim što može da leti. Avio-kompanije su spremne, putnici su spremni, motori i vazduhoplovi nisu. – upozorio je.
Kompleksan izazov održavanja Karin se u svojoj prezentaciji detaljnije osvrnuo i na održavanje putničkih aviona koje takođe pogađaju brojni negativni faktori.
Kako je naveo, „tehnički“ sektor se suočava sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, što u proizvodnom delu, što u MRO segmentu. Drugi negativni trendovi su, prema IATA podacima, „tehničko-tehnološke neefikasnosti“, loša planiranja i nagli skok MRO potražnje koji nije praćen raspoloživim kapacitetima.
Nedostatak kvalifikovane radne snage kao jedan od najvećih izazova u MRO biznisu / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six – Proizvođači avio-delova, na primer, rastrzani su na dva pravca razmišljanja: da li da isporuče deo proizvođaču vazduhoplova radi proizvodnje novog aviona ili da ga prodaju avio-kompaniji ili MRO operaciji kojima je potreban zamenski, odnosno rezervni deo?
Geopolitička previranja i preusmeravanja lanaca snabdevanja uticali su i na dostupnost sirovih materijala, dok su MRO entiteti preopterećeni zbog nedostatka kapaciteta u formi hangara, nedostatka slotova za veće preglede motora, čekanja delova i drugih logističkih problema. –
Reciklaža vazduhoplova kao rešenje Kao jedan od interesantnijih načina rešavanja problema sa delovima, Karin je pričao i o reciklaži:
– Rastavljanje vazduhoplova koji su povučeni iz upotrebe postalo je važan izvor delova za druge vazduhoplove i motore, što pomaže u ublažavanju uskih grla u isporukama novih vazduhoplova i motora.
Tržište reciklaže letelica, kako je naveo, projektovano je da naraste sa 8,07 milijardi dolara u 2023. na 14,72 milijarde dolara u 2033. godini.
Trajno prizemljene letelice mogu udahnuti novi život onima koje se trenutno koriste kao donori delova / Foto: Dušan Atlagić, Tango Six Kao primer uspešne prakse, Karin je prepričao slučaj jednog „Korean Air“ aviona:
– IATA je pružila pomoć ovoj avio-kompaniji u logistici procesa rastavljanja Boinga 777-200, povezujući je sa 45 potencijalnih kupaca delova, pribavivši 1.969 ponuda za 586 delova. –
Kako je istakao, gotovo svi delovi su dobili ponude – od APU jedinica i stajnog trapa do enterijera putničke kabine i kože za „upcycling“. Prihod od aukcije premašio je troškove demontaže, dokazujući postojanje određene komercijalne vrednosti u ovoj vrsti penzionisanja letelica. – zaključio je Karin.
The post [IATA AGM 2025] Izazovi bezbednosti komercijalnog avio-saobraćaja: Nedovršene istrage nesreća, problem kadrova, nedostajući motori i MRO kapaciteti appeared first on Tango Six.

Nastavak na TangoSix.rs...

TangoSix.rs: [IATA AGM 2025] Udruženje avio-kompanija upozorava: Evropski avio-saobraćaj gubi na konkurentnosti zbog rastućih troškova i nefleksibilnih regulativa