Izvor: Politika, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I vaše dete može postati narkoman
U poslednje tri godine više od hiljadu mladića i devojaka uzrasta od 17 do 25 godina umrlo je od droge, a tamna brojka onih koji na hemijskim protezama hramlju kroz sopstvenu mladost izmiče svim statistikama. Stručnjaci tvrde da mladi o drogi saznaju vrlo brzo, profesori i škole kasno, a roditelji – prekasno i imaju običaj da kažu da narkomanija predstavlja "sertifikat" neuspešnog roditeljstva.
Studija koju je na uzorku od 600 pacijenata, koji su bili lečeni u Specijalnoj bolnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za bolesti zavisnosti u periodu od 2003. do 2006. godine, uradio dr Boro Lazić, šef stručnog tima ove specijalizovane medicinske ustanove, pokazala je da najveći broj zavisnika – čak 83 procenta, potiče iz kompletnih porodica koje karakterišu veoma poremećeni odnosi. Porodičnu atmosferu najčešće kroje stalni sukobi, svađe i otvoreno neprijateljstvo, hladan, distanciran ili odsutan otac i dominantna ili prezaštićujuća majka.
"Te porodice bile su različitog socijalnog i obrazovnog statusa i imale su različit broj članova – na lečenje su dolazili jedinci, ali i lica koja imaju po nekoliko braće i sestara. Međutim, zajedničko većini roditelja bilo je to što su svojoj deci davali previše prava, slobode i poverenja, ali su nametali premalo dužnosti i obaveza. Pojedini roditelji svojoj deci nisu poklanjali dovoljno pažnje, tako da su ona odlučila da je potraže na nekom drugom mestu, dok su drugi svoje naslednike previše tetošili, tako da su oni (naslednici) zaključili da svet postoji samo zato da bi udovoljio njihovim željama, a da su obaveze namenjene drugima. I jedni i drugi su bolest svoje dece shvatili kao veleizdaju, sramotu i nezasluženu kaznu", ističe dr Boro Lazić, koji je višegodišnje iskustvo u radu sa adolescentima lečenim u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti sažeo u knjizi "To može biti i vaše dete", koja će medijsku promociju imati na ovogodišnjem Sajmu knjiga.
Analizirajući profil zavisnika koji su lečeni u ovoj bolnici, dr Lazić ističe da je većina tih osoba emocionalno nestabilna, da ima nisku toleranciju na frustracije i da otvoreno ispoljava agresiju. Uz bazično osećanje inferiornosti, takvu osobu često karakteriše egocentričnost, ambivalentan odnos prema primarnoj porodici – naročito prema ocu, poremećaji raspoloženja u vidu depresivnosti, pesimizma i osećanja bespomoćnosti, doživljaj inferiornosti, impulsivnost, anksioznost i emocionalna nestabilnost.
"Snižena tolerancija na frustracije je dominantna karakteristika zavisnika. Njihova sposobnost konstruktivnog razrešenja konfliktnih situacija, kao i sposobnost podnošenja osujećenja, značajno je umanjena. U fazi razvijene zavisnosti, kad je potrebna veća količina droge, često se bave kriminalnim radnjama. U najvećem broju slučajeva marihuana je bila droga koja je otvorila vrata pakla, što ne predstavlja nikakvo iznenađenje budući da istraživanja govore da je 13 odsto šesnaestogodišnjaka probalo marihuanu i da je njih šest odsto svakodnevno konzumira. Na narkosceni Srbije suvereno dominiraju i ekstazi pilule, a različite epidemiološke studije svedoče da je u porastu i broj zavisnika od kokaina", ističe dr Lazić.
I pored brojnih psiholoških, socioloških i kulturoloških teorija, nauka o duši još nije dala definitivan odgovor na pitanje – zašto neke osobe (ne) probaju drogu i koji tip ličnosti lakše i češće postaje zavisan od droge. Većina istraživača slaže se da su radoznalost i znatiželja "okidači" za prvi eksperiment sa drogama, ali naglašavaju da psihoaktivne supstance "pomažu" da se prebrode teškoće u prihvatanju odgovornosti i veći zahtevi koje socijalna sredina postavlja pred mladu osobu.
"Iako mladi drogu najčešće probaju iz radoznalosti, koja je svojstvena tinejdž-periodu, droga predstavlja više od zabranjenog voća i više od sredstva za promenu aktuelnog psihičkog stanja, jer kod većine mladih osoba ona eliminiše socijalne strahove i postaje instrument socijalizacije. Ne treba zaboraviti da se droga najčešće proba u društvu vršnjaka i da je ona obično u službi afirmacije grupne pripadnosti i identifikacije sa članovima grupe.
Većina mladih prihvata drogu kao surogat i odbranu od depresivnosti, straha, nedostatka socijalne veštine i usamljenosti. Upotreba droge nije samo čežnja za ekstazom, već je pokušaj negiranja strepnje i depresivnosti. Droga zadovoljava i specifične potrebe za novim senzacijama savremenog čoveka, koji je u konstatnoj potrazi za uzbuđenjima, novim iskustvima i izbegavanju dosade", zaključuje dr Boro Lazić.
[objavljeno: ]
