Izvor: Politika, 23.Jan.2012, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I istorija u kružnom toku
Preuređene raskrsnice u Čačku biće ukrašene skulpturama
Čačak – Na prilazima gradu šest najprometnijih raskrsnica preuređeno je u saobraćajnice sa kružnim tokom, ali na ostrvima nema nikakvog belega sem oznaka za vozače. Zamenik gradonačelnika Saša Obradović predlaže da se na te udarne tačke postave prigodne skulpture.
– Taj prostor je kao stvoren za vajarske radove i oni bi sigurno unapredili estetiku naših javnih površina – kazao je Obradović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na sednici Gradskog veća Čačka.
Njegov predlog bio je povod da se zametne rasprava o tome gde danas borave spomenici koji su nekad bili obeležja čačanskih trgova. I da li ih ko čuva, održava?
Jedan od znakova po kojima se Čačak raspoznaje jeste spomenik četiri vere podignut na Gradskom groblju 1934. godine. Obnovljen je pre nekoliko leta, ali Milica Petronijević, direktor Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ u Čačku, veli:
– Nisam sigurna da je taj spomenik ikome dat na ozbiljno održavanje.
Na ovom zasedanju GV pomenuta je i sudbina spomenika palim borcima koji je od 1955. do 1961. godine bio centralni deo glavnog trga u Čačku, ali je sklonjen po volji tadašnje elite. Zatim je seljen više puta pa 4. jula 1991. godine postavljen na spoljnoj strani kruga preduzeća „Cer“.
Spomenik je delo vajara Gradimira Akesića a kompozicija je, boraveći na trgu, sadržala uspravni mermerni stub i dva poluležeća muška akta od liva, u natprirodnoj veličini. Redovno ga posećuju samo delegacije Subnora, okružen je korovištem i naslaganima paletama.
– Sve spomenike od značaja za istoriju našeg grada, ma koju epohu da obeležavaju, dužni smo da sačuvamo, i to ćemo i učiniti. Postoji i prostor za to kao što je, recimo, dvorište Narodnog muzeja u centru grada – kaže za „Politiku“ Veljko Negovanović, predsednik Gradske skupštine Čačka.
Što se obeležavanja kružnih tokova tiče, nije se odmaklo dalje od zaključka da je zamisao Saše Obradovića dobra. Ali, danas niko ne zna kome će pripasti ta mesta. Da li skulpturama univerzalnih poruka kao što je kamena kupačica Oskara Berbelje, koja je godinama krasila skver ispred stare pošte u Čačku a danas je u zasenku kod Galerije? Ili bista majora Dragutina Gavrilovića, koji je rođen nedaleko od današnjeg kružnog toka kod kafane „Car Lazar“? Ili poprsja oficira Jugoslovenske vojske u otadžbini Jovana Bojovića i Aleksandra Deroka, kako su već predlagali istoričari u gradu? Izbor će, znajući naše naravi, potrajati.
U knjizi „Znamenja slobode“, objavljenoj pre 17 godina, istoričar Milovan Vulović zabeležio je da je tada na području Čačka postojalo šest spomenika posvećenih ustanicima protiv Turaka, 23 su bila podignuta ratnicima iz balkanskih i Prvog svetskog rata, a 155 je postavljeno u slavu učesnika NOR-a.
Drugi čačanski istoričar, Miloš Timotijević, beleži da je prvi spomenik na javnom prostoru u Čačku bio drveni obelisk iz 1859. godine. Istesan je i poboden u centar čaršije slaveći povratak Miloša Obrenovića u Srbiju.
G. Otašević
objavljeno: 24.01.2012.
