Izvor: Politika, 14.Maj.2013, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I inženjeri hoće u rudare
Za dvadeset pet radnih mesta u jamama Ibarskih rudnika u Baljevcu na Ibru javilo se 1.020 kandidata
Baljevac na Ibru – Svakodnevno, tokom protekla tri meseca, nezaposleni mladi ljudi sa raznim diplomama, od završene samo osnovne škole do fakulteta, javljali su se Ibarskim rudnicima u Baljevcu na Ibru kako bi našli zaposlenje u jednoj od dve jame, na radnim mestima rudara – kopača. Ukupno se prijavilo 1.020 mladih ljudi od kojih je na obuci njih 25, iz Baljevca i okolnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sela.
Šta je uticalo da se situacija potpuno promeni, jer je samo pre dve godine konkurs u ovim rudnicima bio stalo raspisan?
– Kriza, besposlica i teška finansijska situacija u većini domaćinstava. Samo da još pojasnim, ranijih godina konkurs nije bio formalno raspisan kao stalni nego smo primali ko god dođe i pokaže zainteresovanost za rudarski posao, a bilo ih je vrlo malo. Nedostajalo nam je radne snage, a sada smo, eto, primorani na strogu selekciju i žao nam je što ne možemo sve zaposliti. A, bilo ih je i sa diplomom mašinskog inženjera i, primera radi, ponajviše mašinskih tehničara... No, svi novoprimljeni, bez obzira na stručnu spremu, moraju na dodatnu šestomesečnu obuku u jami a posle i na redovnu bezbednosnu obuku – kaže Srećko Bondžić, direktor Ibarskih rudnika.
Kako od našeg sagovornika doznajemo, pored kandidata iz okoline, bilo je na desetine njih iz Kraljeva udaljenog oko šezdeset kilometara. Zanimljivo je da se oko pedeset ljudi javilo i iz obližnjeg sela Gokčanice iako se zna da u tom selu nema toliko radno sposobnih meštana. Uistinu, reč je o tome da su se oni ranije odselili u Kraljevo i okolna pomoravska sela, a u rodnom selu još imaju kuće i imanja pa se, pritisnuti besposlicom i socijalnim nedaćama u gradu, sada javljaju da rade ovde u rudniku navodeći kao mesto boravka Gokčanicu.
– I tu smo morali da vodimo računa, jer posle prijema ovi radnici brzo zatraže naknade za putne troškove koji nisu mali – dodaje Bondžić.
Inače, posao „sa devet kora“ u Ibarskim rudnicima nije lak. Kameni ugalj se kopa tokom osmočasovnog radnog vremena, pet dana u nedelji a u jamama „Tadenje“ u Ušću na Ibru, „Jarando“ na području Baljevca i još na jednom površinskom kopu. Ovde rudari zarađuju mesečno i do sedamdeset hiljada dinara. Jeste na površinskom kopu lakše i opasnost je manja, ali svi žele u jamu. Razlog je ponajviše beneficirani radni staž koji se za pojedina mesta kreće i do 18 meseci za godinu rada. To znači da ko rudarski posao započne, recimo, u dvadesetoj u penziju može posle pedesete godine života.
Zanimanje rudara je privlačno i zbog dobrih poslovnih rezultata Ibarskih rudnika.
– Ovde 380 rudara dnevno kopa oko 600 tona kamenog uglja. Za razliku od pre četiri godine kada smo godišnje kopali 60.000 tona, prošle godine smo isporučili 141.000 a za ovu godinu planiramo iskop od 160.000 tona kamenog uglja. Nameravamo i da otvorimo još neke neke rudnike, dole na kraljevačkom području gde postoje znatne rezerve lignita – kaže za „Politiku“ Srećko Bondžić, direktor Ibarskih rudnika.
M. Dugalić
objavljeno: 14.05.2013.
.jpg)
