Izvor: Politika, 10.Jun.2014, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitno suzbijanje komaraca u 38 opština
Odrasle jedinke tog insekta moraju se tretirati na 190.000, a larve na 15.000 hektara
Od pedeset poplavljenih opština, u trideset osam broj komaraca je toliki da zahteva njihovo hitno suzbijanje. Odrasle komarce koji su postali i rizični po život otkako prenose virus „zapadnog Nila”, trebalo bi zaprašivati iz aviona na 140.000 hektara, kao i na 50.000 hektara sa zemlje. Larve krilatih krvopija bi se iz vazduha morale tretirati na 5.000, a sa zemlje na 10.000 hektara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Takva kombinovana akcija bi, prema proceni tima Vlade Srbije za jedinstveno sprovođenje aktivnosti suzbijanja komaraca, koštala oko dve stotine miliona dinara. A to je samo početak borbe sa komarcima ove sezone. Pre svega, nema garancija da će ta akcija biti potpuno delotvorna. Uslovi za razmnožavanje komaraca su savršeni, pa u Beogradu prvo suzbijanje u poplavljenim delovima grada nije osetno smanjilo broj komaraca, što bi se moglo desiti i u drugim krajevima zemlje. Ako bi kombinovana akcija u ovih 38 opština uspela u većoj meri nego u prestonici, to ipak ne bi kupilo više od dve nedelje mira od letećih napasti. Nakon što to vreme prođe, tretman bi se, ako bi se zadržali dosadašnji prirodni uslovi koji pomažu množenje komaraca, verovatno morao ponoviti.
Zato je još neizvesno koliko će novca biti potrebno da se najezda komaraca s kojom se sada suočavamo ne bi protegnula do kraja leta. Zabrinutost se samo povećala nakon što je Vesna Pusić, hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova, izjavila da nema dovoljno preparata za planirano suzbijanje komaraca u koordinaciji tri poplavljene države, Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Ona je od Evropske unije zatražila pomoć kako bi se sprečilo širenje bolesti. Srećom, u Srbiji, uveravaju u timu za suzbijanje komaraca naše vlade, koji radi sa kolegama iz Hrvatske i BiH, ima dovoljno preparata i to svih vrsta – za tretman i odraslih komarca i larvi, i sa zemlje i iz vazduha.
– Polovina opština koje iziskuju hitan tretman nisu napravile lokalne programe za borbu s komarcima, uglavnom zbog toga što broj tih insekata u njima nije bio veliki ili zato što nisu imale dovoljno novca. S obzirom na hitnost i opseg akcije koju bi trebalo preduzeti, i to u koordinaciji sa susednim državama, republika će na sebe morati da preuzme celokupan posao u svih 38 opština, po listi prioriteta. Dve stotine miliona dinara je prilična svota za našu finansijsku situaciju, tako da bi i nama donacija, kakvu je zatražila gospođa Pusić, bila dobrodošla. I bez nje, ipak, sprovešćemo sve što je nužno kako bismo zaštitili građane – kaže Milutin Đorđević, profesor Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu i član vladinog tima za suzbijanje komaraca.
Ni Hrvatsku ne bi mučio nedostatak preparata da nije, nakon ulaska u EU, prihvatila praksu da se komarci suzbijaju isključivo sa zemlje, a ne i iz vazduha. Prilagođavajući se tome, praktično je ostala bez dovoljno sredstava za avionsko zaprašivanje koje je sada neophodno. Jer, poplavljena područja su prevelika i umnogome nepristupačna, ne samo zbog prirodne konfiguracije tih terena, nego i zato što su oni delom još pod vodom.
– To što se u EU ne sprovode tretmani iz vazduha nije zato što su oni štetni po ljude. U najgorem slučaju, mogu eventualno pogoditi neke druge organizme u prirodi. Svakako da ih je zbog toga potrebno svesti na što manju meru, kao i da se moraju primenjivati samo registrovana sredstva u preporučenim dozama, pri optimalnim vremenskim uslovima, kako bi se postigli maksimalni efekti uz brigu o zdravlju ljudi, životinja i životne sredine. U Srbiji postoji mnogo terena na kojima su akcije sa zemlje neizvodljive, pa još nismo mogli da razmišljamo o odustajanju od upotrebe aviona. Sada je to još manje realno, jer su se i nama poplave dogodile u brdskim i šumskim područjima, a komunalni haos koji su ostavile za sobom, veliki je i u gradskim sredinama – objašnjava profesor Đorđević.
----------------------------------------------
„Zapadni Nil” moguć i u rečnim komarcima
Do sada je opasnost od groznice „zapadnog Nila” pretila samo od takozvanog kućnog komarca, jedine vrste u Srbiji kod koje je nađen opaki virus. Ali, ove godine su se drastično namnožili i rečni komarci kod kojih je u drugim zemljama takođe ustanovljen taj virus. „Rečnim komarcima odgovara veoma kišna i vlažna godina, kakvu smo do sada imali, pa je i njihova populacija sada veoma brojna. Ona maksimalnu brojnost dostiže u maju i junu”, kaže profesor Milutin Đorđević.
Vladimir Vukasović
objavljeno: 10.06.2014.
.jpg)
