Izvor: Politika, 23.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gružansko jezero raj za veslače
Država ne pomaže, opština Knić nema para, pa razvoj turizma ide teško, iako ceo kraj ima odlične potencijale. – Nedostaje hangar za čamce, a Knić je jedina opština u Srbiji bez sportske hale
Knić – U avgustu ne pitajte gde su srpski veslači. Zna se – na Gružanskom jezeru. Uslovi su ovde gotovo idealni, možda najbolji u Srbiji: dva kraka od kojih je jedan stalno u zavetrini i tri pravca od po 2.000 metara. To nema ni Srebrno jezero, a leti je na beogradskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodama stalno gužva. I smeštaj je dobar, ali u knićanskim selima i u samoj varoši broj domaćinstava koja se bave ruralnim turizmom godinama je isti – 12. Država ne pomaže ovaj kraj, opština nema para, pa sve ide teško. Sela su bez asfaltnih puteva i ulične rasvete, a kad dune malo jači vetar, u Žunjama odmah nestane struja.
Veslači pančevačkog „Tamiša” samo što su otišli kući, ali smo u Žunjama, u domaćinstvu Tanasijevića, ove nedelje zatekli mlađe kategorije VK „Partizan” iz Beograda. S njima radi reprezentativni trener Aleksandar Ivković. Uz hvale upućene domaćinima i knićanskoj turističkoj organizaciji, uverava nas da bi Gružansko jezero moglo da bude pravi raj za veslače, samo kada bi imalo hangar za čamce.
– Ovde su veslački uslovi idealni, domaćini su ljubazni, turistička organizacija je odličan organizator, ali sve bi bilo bolje kad bismo imali hangar za čamce. Pre par dana nam je pao i slomio se jedan osmerac. Takav čamac košta 25.000 evra. Da imamo hangar, ovde bi dolazili i reprezentativci Slovenije, Hrvatske i Turske, sa kojima treniramo na drugim vodama – kaže Ivković, apelujući na nadležne u opštini da se i oni uključe i pomognu, kako bi veslači na Gružanskom jezeru imali još bolje uslove.
Na opštinare je ljut i Damljan Tanasijević. Kaže da se za 13 godina, koliko se njegova porodica bavi seoskim turizmom, niko iz opštine nije interesovao šta rade i kako se snalaze. Dodaje da ni iz državne kase nije stigao nijedan dinar pomoći.
– U četiri sobe, od kojih sada svaka ima kupatilo, uložio sam više od 20.000 evra. Podizao sam i kredite, jer niko nije hteo da mi pomogne. Osam puta sam konkurisao za proširenje kapaciteta, ali sam uvek odbijen. Kažu, nema para. Onda, bar, neka asfaltiraju puteve i naprave rasvetu, da nam gosti noću ne tumaraju po mraku. Ovde u Žunjama, kada god dune jači vetar, celo selo ostane bez struje – žali se ovaj vredni domaćin koji gostima nudi i zdravu domaću hranu sa svog imanja.
Osim Tanasijevića, šumadijske specijalitete pripremaju još Miloškovići i Markovići, takođe iz Žunja. U domaćinstvu Bratislava Markovića trenutno borave mladi veslači zemunskog „Galeba”.
– Obrađujemo 45 hektara, što svoje, što zemlje koju smo uzeli pod zakup. Ništa od hrane ne kupujemo. Deci iz grada ovde je super. Jedan mali, kad se javio kući, vikao je: „Tata, otelila nam se još jedna krava”. Saživeo se s nama, sa selom – priča Bratislavljeva snaja Nela, navodeći da su Markovići bila prva familija u knićanskom kraju koja je, još pre 15 godina, počela da se bavi seoskim turizmom.
Trener „galebovaca” Andrej Jasinski tvrdi da veslači, tokom leta, nigde u Srbiji neće naći bolje uslove nego što ih imaju na Gružanskom jezeru. Nije reč samo o vodi, već o celom ambijentu.
– Na svim beogradskim vodama leti je stalno gužva. Ima mnogo i kupača i veslača. A ovde na Gruži je mir i tišina. Kad nismo na vodi, imamo kondicione treninge, brzo pešačenje do brane na jezeru. Ceo ovaj kraj je lep, pogodan i za profesionalni i za rekreativni sport. Zato ovde dolazimo već sedam godina uzastopno. Klince samo ponekad uhvati kriza, jer su bez vaj-faja – šali se Jasinski.
Prirodne lepote, selo Borač u kojem je snimana serija „Moj rođak sa sela”, i čuveni borački krš, brdo za koje se pretpostavlja da je nastalo vulkanskom erupcijom, samo su deo potencijala kojima raspolaže ovaj kraj. Nažalost, nedovoljno su iskorišćeni, pre svega zbog besparice sa kojom se suočava Knić, jedna od najsiromašnijih opština.
– Projekata bi se i našlo, ali para nema. Ovogodišnji budžet je 363 miliona dinara, a više od pola, 190 miliona, dala nam je država kroz transferna sredstva. Gotovo 100 miliona ćemo uložiti u asfaltiranje i održavanje puteva. Za druge stvari ne ostaje mnogo. Mi smo nerazvijena opština, jedina u Srbiji koja nema sportsku halu. A pomoći ćemo veslačima da dobiju hangar. Neka skiciraju predlog, videćemo da im to nekako obezbedimo – poručuje predsednik opštine Ljubomir Đurđević, jedan od osnivača turističke organizacije.
Najzaslužnija za razvoj turizma u Kniću je Nataša Đurđević, direktorka Opštinske turističke organizacije. Ona nas je upoznala sa seoskim domaćinima i njihovim gostima, ukazala na potencijale i probleme. Uglavnom njenom požrtvovanošću, Gružansko jezero i okolna sela sada su na mapi srpskog turizma, seoskog, lovnog, ribolovnog... Zašto nema više onih koji bi se bavili ovim poslom?
----------------------------------------------
Vašari prošli, ide „Gružanska jesen“
Tradicionalna likovna kolonija „Gružanska jesen”, 19. po redu, ove godine će biti održana od 6. do 13. septembra. Učešće je potvrdilo 20 slikara iz zemlje i inostranstva. Prve nedelje oktobra, u Kniću će biti organizovan i festival folklornog stvaralaštva za decu i omladinu – „Razigrana Gruža”. Čuveni vašari su bili 2. i 19. avgusta, na Sv. Iliju i Preobraženje.
Brane Kartalović
objavljeno: 24.08.2014.
