Izvor: Politika, 20.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gradovi ostaju bez pluća
U srpskim gradovima za petinu manje zelenih površina. –Zelenilo važno za pročišćavanje vazduha od gasova, čađi, za zaštitu od buke...
U poslednjih trideset godina, zelenih površina je za petinu manje u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Nišu, Užicu, Zaječaru i Kragujevcu, što je dovelo do štetnih posledica po životnu sredinu u tim urbanim zonama. Terazijski park u Beogradu bio je dva puta veći nego sada, kao i Tašmajdanski i Topčiderski, drvoredi u većim gradovima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije su proređeni, a negde i potpuno uništeni. Za obnavljanje zelenila nema para, a život bez zelenila biće sve teži.
Profesor Šumarskog fakulteta Nebojša Anastasijević objašnjava da je smanjenje zelenih površina uticalo na promenu mikroklimatskih uslova u gradovima (temperatura vazduha, vlažnost, vetar), a zbog manjeg broja stabala i zelenila u velikim gradovima povećana je sunčeva radijacija. U letnjim mesecima krošnje drveća apsorbuju deo sunčeve radijacije, što pozitivno utiče na čovekov organizam, dok zimi drveće ima obrnut efekat, opadanje lišća omogućava propuštanje sunčeve radijacije, što je tada poželjno i dragoceno.
U nepovoljne mikroklimatske uslove, u gradu, spada i mala relativna vlažnost vazduha, posebno tokom leta, zbog čega se visoka temperatura teže podnosi, a koju zelenilo ublažava.
Zagađenje olovom
"Ako se ima u vidu da je površina listova biljaka (drveća, žbunja, cveća i trava) prosečno za oko 20 puta veća od površine zemljišta na kome se biljke nalaze, jasno je da je usled isparavanja u njihovoj okolini znatno veći sadržaj vlage u vazduhu nego nad otvorenim zemljištem ili nad asfaltiranim – objašnjava profesor i dodaje:
– Naša istraživanja pokazuju da relativna vlažnost vazduha nad gradskim neozelenjenim površinama može da bude manja i za 36 posto od one u šumi, dok je na trgu vlažnost 27 odsto manja od one u vazduhu bulevara. Dešava se da ovo uvećanje dostigne vrednost od preko 50 odsto u pojedinim gradovima.
Uticaj zelenih površina u gradu u pročišćavanju vazduha od raznih zagađivača veoma je važan, bilo da je reč o čvrstim zagađivačima, bilo o štetnim gasovima. Većina biljaka može da podnese bez vidljivih oštećenja količinu taloga (čestica) od 0,7 do 1,50 grama na metar kvadratni, posebno ako kiša povremeno spira nataložene čestice. Slično je i sa zagađenjem olovom koje posebno opasno po ljudsko zdravlje.
Biljke čiste vazduh i od štetnih gasova i dima. Prečišćavanje vazduha od štetnih gasova biljke obavljaju i pomoću "vertikalnog prečišćavanja" atmosfere. Utvrđeno je da je i jonizacija gasova u vazduhu znatno pojačana u prostoru iznad zelenih površina u odnosu na okolinu prekrivenu asfaltom.
Strujanje vazduha, takođe, značajno je za aerozagađenje. U Beogradu, na primer, čak i jaka, inače, neprijatna košava ima velike zasluge u raščišćavanju smoga iznad grada. Uslovi života u samom gradu bez nje bili bi znatno teži. Jak vetar, međutim, predstavlja mehaničku smetnju, otežava disanje i izaziva preterano isparavanje. Pri jakom vetru grupisano drveće i žbunje, pa čak i pojedinačna stabla, zaista može imati veliku ulogu u prečišćavanju vazduha.
Takođe ne treba zaboraviti ni blagotvoran uticaj biljaka na miris vazduha. Ova vrsta čišćenja (dezodorizacija) ponekada je veoma važna, naročito kad se u blizini nalaze izvori neprijatnih mirisa (đubrišta, septičke jame, kožarska industrija).
Smanjenje buke
– Drveće efikasno utiče na smanjivanje buke u gradu. Istraživanja su pokazala da listopadno drveće krunama upija oko 25 posto zvučne energije, što je od značaja posebno u ulici bez drveća gde je šum u visini čoveka gotovo pet puta jači u odnosu na ozelenjenu ulicu – kaže Anastasijević.
Po njegovim rečima, ukrasne biljke izuzetno su važne u sprečavanju erozionih procesa u pojedinim gradskim područjima (Beograd je izrazit primer), a uz plansko sađenje ukrasnih biljaka blato, prašina ili količina prljave vode mogu biti svedeni na najmanju moguću meru.
Gradovi sve više obiluju i bleštećim površinama, staklom, čelikom, aluminijumom, koje reflektuju sunčevu svetlost. I u ovim slučajevima biljke su dragocene, jer redukuju preteranu svetlost.
Nada Kovačević
[objavljeno: 20.11.2006.]
