Izvor: Politika, 12.Jan.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Golim rukama hvataju bombe
U Srbiji sigurno ima desetine hiljada zaostalih granata i bombi, što je podmukli talog pet ratova u prošlom veku
Ko kaže da se mi ne plašimo bombe? Pa, odveli bi nas odmah u ludnicu kada bi rekli da se ne plašimo! Tako govori Bratislav Rančić, načelnik Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.
U društvu Dragiše Nikolića, inspektora za projektovanje i kontrolu uklanjanja neekslodiranih ubojnih sredstava (NUS), i pirotehničara Dragana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stojkovića, zvanog Piksi, Rančić nas dočekuje u svojoj kancelariji na Novom Beogradu. Telefon mu neprestano zvoni.
Oni su stručnjaci Odeljenja za neeksplodirana ubojna sredstva i jedni su od najboljih u regionu. Prostim jezikom rečeno, Rančić i njegova ekipa neutrališu bombe zaostale iz brojnih ratova. Uglavnom to čine golim rukama, jer se ovaj posao ne radi u rukavicama.
Prilikom rada sa velikim projektilima, ne nose ni pancir – jer nema svrhe. „Ako eksplodira, tu nema spasa, oduvaće vas. To je naša priča”, smireno kaže Rančić. Pirotehničar Piksi je, za proteklih 15 godina, neutralisao više hiljada bombi. Teoretski, to je najmanje isto toliko spasenih života, jer neke od ovih bombi uništavaju sve oko sebe i do 200 metara u prečniku.
„Imam novinare ovde, zovem te malo kasnije”, po ko zna koji put Rančić prekida vezu i pokazuje nam svoje neobične suvenire. Ostatak granate iz prvog svetskog rata, pronađene na Banovom brdu, krilca od kasetne bombe iz 1999. godine, školsku granatu. Ipak, avio-bomba iz Drugog svetskog rata „SC-1000”, koja je nedavno pronađena u Beogradu i bezbedno uništena na poligonu u Nikincima, bila im je prva ovog tipa. Krupan kalibar, 800 milimetara, do sada su samo tri takve izvađene u Evropi.
– Upaljači su naš prvi protivnik. U slučaju greške, onaj ko počne da ga odvrće, odleteće u vazduh. Zato morate da imate pristup izvorima informacija, da znate o kom tipu upaljača se radi. Ako nemate informacije, onda radite „na srce”. U našoj upravi nije bilo žrtava, ali među kolegama jeste. Dva vojna pirotehničara su stradala 2012. na Kopaoniku, od kasetne bombe – podseća načelnik.
Uprava za civilnu zaštitu nije jedina institucija u Srbiji koja se bavi ovim poslom. Tu je i Centar za razminiranje, zatim protivdiverziona četa iz sastava Beogradske brigade MUP-a, i još jedna takva ekipa iz Novog Sada. Vojni stručnjaci rade na teritoriji koja je pod kontrolom vojske, a ostatak Srbije pokriva uprava. Trenutno ih je 11 zaposlenih, potrebna su još trojica, a u celoj Srbiji ovim poslom se bavi između 30 i 40 ljudi.
– Sarađujemo i sa kolegama iz inostranstva. Zna se ko su najveće sile u svetu, a iste te zemlje su sile i u našem poslu. Nije to samo iskustvo, već i tehnička opremljenost. Tehnologija mnogo pomaže, ali su ipak ljudi nezaobilazni. U inostranstvu se koriste roboti koje mi nemamo. Jedan robot košta oko 60.000 evra. Jer, najvažniji je trenutak pomeranja, a robot je taj koji može da uhvati i pomeri i primi eventualni udar – objašnjava Rančić.
Teško je i proceniti koliko još neeksplodiranih ubojnih sredstava ima po Srbiji, ali sigurno je reč o desetinama hiljada, kao podmukli talog pet ratova u 20. veku.
– Od Drugog svetskog rata do sedamdesetih godina, u SFRJ poginulo je oko 4.000 ljudi od NUS. Meni je tako stric stradao. Imali smo nedavno slučaj u Čačku, gde su dva čoveka poginula. Poslovi sistematskog čišćenja zahtevaju mnogo veći broj ljudi. To je veoma tražena profesija u svetu, zato što je opasna. Plate su veoma visoke za naše pojmove, od 8.000 do 10.000 dolara mesečno – otkriva Rančić.
Ipak, on preporučuje mladim ljudima da se bave deminiranjem, ukoliko ih to privlači, i napominje da pirotehničari imaju beneficirani radni staž, dodaje im se šest meseci na svaku godinu dana provedenu u službi.
– Kad kreće obuka, prvo im se pokažu slike poginulih pirotehničara. Mnogima od njih tada se stegne srce, poplaše se. Jedan je čak napustio obuku! Da biste izgradili pirotehničara potrebno je od pet do sedam godina. Tek kad preturi dosta toga preko glave, u stanju je da samostalno deluje. Nismo mi ludo hrabri, samo radimo posao koji zahteva veliko znanje, mirne nerve i hladnu glavu – zaključuje Bratislav Rančić, dok mu telefon i dalje uporno zvoni. Bombe ne mogu da čekaju.
Zaostala bomba ubila bageristu
U eksploziji zaostale bombe iz Drugog svetskog rata 3. januara u blizini Bona na zapadu Nemačke jedna osoba je poginula a osam je povređeno. Portparol policije grada Ojskirhena, u blizini Bona, rekao je za agenciju Frans pres da je tokom izvođenja radova poginuo vozač bagera kada je naleteo na zaostalu bombu koja je eksplodirala.
Bojan Bilbija
objavljeno: 12/01/2014
