Izvor: RTS, 11.Jan.2017, 10:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godine nisu prepreka za snove
Nikada nije kasno da se ostvare želje i postignu davnašnji ciljevi. To pokazuju dve studentkinje 45-godišnja apsolventkinja na Šumarskom fakultetu i 62-godišnjakinja na četvrtoj godini Fakulteta muzičkih umetnosti.
Majka i sin - apsolventi na Šumarskom fakultetu. Milošu je dugo trebalo da se prilagodi da će sa mamom deliti studentsku klupu, društvo, knjige.
"Tada kad sam upisivao nisam >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mogao da vidim dobre stvari svega toga, sada mogu, ne bih ih nikad naglas rekao. Može se reći da je korisna stvar, makar u tom smislu što sam uvek svestan svojih obeaveza i ne mogu nikad da je lažem", objašnjava Miloš Radulović.
Ni njihova okolina nije bila blagonaklona. Ipak, preovladala je Natašina ambicija da ostavari želju iz madosti i upiše dizajn.
"Meni je dosta značilo, verujem da je i njemu. Bilo je problema, ali vremenom smo to prevazišli", navodi Nataša Radulović.
Uredne beleške uvele su je u Miloševo društvo. Otkriva da je već u prvim nedeljama dobila nadimak - gospođa Keva.
"Taj nadimak kao nadimak baš mi ne prija, ali prihvatila sam ga i oni su mene prihvatili", naglašava Nataša.
Profesorka Šumarskog fakulteta Marija Đurković kaže da Nataša može dati motiv osobama njenih godina da nikad nije kasno.
"To je svakako pozitivan podstrek svim ostalima, pogotovo osobama kako da kažem u njenim godinama, koji šalju veoma dobru poruku da praktično nikad nije kasno i da godine i vreme nikad nisu problem kada se nešto stvarno želi", napominje profesorka Đurković.
Da godine nisu prepreka za snove potvrđuje i Svetlana Vnučec. U šezdeset drugoj završava četvrtu godinu na odseku za orgulje Fakulteta muzičkih umetnosti. Ova Beograđanka iza sebe već ima jednu diplomu, 35 godina rada u prosveti i 30 godina muziciranja u crkvi.
"Imam utisak da nikad nisam ni otišla. Ja sam taj trenutak pronašla onog trenutka kada sam završila radni vek. Stvarno se osećam kao student, odnosno kao neko ko treba da uči", kaže Svetlana.
Oni koji su spremni da bez obzira na godine krenu ispočetka, lakše će se nositi i sa poteškoćama koje nosi starenje.
"Kada čovek ne izgubi samopouzdanje naravno da on može da uči i u poznim godinama ne samo do 60, nego čak i u 70 i 80 godina da počnu neku novu aktivnost. Važno je to za njih, jer oni time predupređuju razne bolesti, predupređuju depresiju koja je dosta česta i koja prati starost", smatra Nadežda Satarić iz Udruženja "Snaga prijateljstva - Amity"
Za brigu o depresiji Svetlana nema vremena.
"Posle četvrte godine ide master, iza mastera idu studije usavršavanja, ako sve to fizički izdržim, ako mi zdravlje to dozvoli, ja ću ići do kraja", zaključuje Svetlana.
