Izvor: TvojPortal.com, 11.Jun.2011, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"God Save Rzav" - sačuvajmo reke
(slovo o Svetoj reci Rzav kog su osudili da nestane)
Zašto je Rzav Sveta reka? Da li smo trostruko bogatiji od Nemačke? Šta povezuje Baraka Obamu i Rzav? Ima li šanse David protiv Golijata u realnom svetu?
Krenimo, ali ne baš redom…
foto Jaša
Veliki Rzav (sliv Zapadne Morave), planinska reka sa plahovitim brzacima, smaragdnim virovima, vrletnim kanjonima, lekovitim banjama... Rekli biste nalik mnogim sličnim rekama u Srbiji, ali ima jedna značajna razlika. Rzav je najčistija reka Srbije i poslednja nezagađena reka celim svojim tokom, koji je dugačak preko 50 km. Složićete se, ovo je podatak koji zaslužuje pozornost celokupne javnosti, a na prvom mestu države. Nažalost, ovo je Srbija, i upravo ona zanemaruje tu činjenicu.
Rzavu je još davno potpisana smrtna presuda ‘’Prostornim planom Republike Srbije’’, izgradnjom tri brane zarad prizvodnje struje i vodosnadbevanja pet gradova (Arilje, Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac), a od skora ta presuda je postala i punovažna potpisivanjem ugovora između države i gore pomenutih gradova, o međusobnim pravima i obavezama pri izgradnji prve brane u nizu od tri. Tim činom će od jedne bajkovite reke, sa koje se može piti voda bilo gde sa njenog toka, skoro do samog usća, ostati samo jedan "Liliputanac" u dužini od nekoliko kilometara, a ostatak će biti poslan u "Jeliseljska polja". Ne treba biti mnogo mudar i predvideti šta će se desiti, i to u bliskoj budućnosti, ako nastavimo uporno da “sečemo granu na kojoj sedimo”.
Svi nabrojani gradovi leže na svojim rekama, odakle su u ne tako dalekoj prošlosti i koristili vodu. Šta nam je pametnije činiti, ubiti "poslednjeg Mohikanca", ili spasiti još nekoliko? Odgovor je očigledan, jer jednim udarcem ubijamo "dve muve". Rzav, ekološki dragulj, spašavamo na radost budućih generacija, a pomenuti gradovi dobijaju ponovo svoje reke, onakve kakve su bile od pamtiveka. Znam da to deluje kao utopija, ali i nekim Evropljanima sa zapada je isto delovalo kao utopija to, da će se na obale, nekada najzagađenijih njihovih reka, ponovo vratiti vidre, a u reke rakovi. Sada je to realnost. I to nije sve. Umreženjem vodosistema “Vrutci” (Užice), koji ima višak vode, sa postojećim vodosistemom “Rzav”, problem vodosbadbevanja ovih gradova bi bio rešen, a takva investicija bi bila desetostruko niža.
I za kraj ovog segmenta, evo jedan frapantan podatak…žitelji Srbije troše trostruko više vode od stanovnika Nemačke, a po gubicima u vodovodu Srbija je pri samom evropskom vrhu sa prosečnih 35 %. Kada bismo samo to ispravili, potreba za vodom u postojećem vodosistemu bila bi višestruko zadovoljena i sa postojećim kapacitetima. Država sve ovo odlično zna, ali...
{youtube}UCqkhUz-oOM&feature=channel_video_title{/youtube}
I po ko zna po koji put u ljudskoj istoriji David se usprotivio Golijatu. Takav arogantan stav države, u jednom malenom gradu, iako skrenutom sa svetskih tokova, izazvao je pravi ekološki bunt, jer je Arilje jedini grad na rzavskom toku, i to na njenom samom ušću u Moravicu. Taj gradić je sudbonosno vezan za tu reku po više osnova; posebno zbog toga što je turistički orijentisan. Prva osoba, koja je to nezadovoljstvo jasno artikulisala i pokrenula Peticiju na potpis protiv izgradnje brana, je gospodin dr. Momo Plazinčić, predsednik Skupštine Arilja, koji i danas figurira kao stožer tog otpora. Ali bez obzira na to koliko je neko motivisan i harizmatičan, u 21. veku je teško voditi kampanju “peške i sam“.
Kopernikanski obrt, u daljem delovanju na planu očuvanja Rzava, je napravljen formiranjem Grupe “God Save Rzav” na popularnom sajtu Facebook. Kao što su voda i vatra "dobre sluge", a zli ljudi "gospodari", tako i pravilno upotrebljen Internet postaje moćno oružje u ovom slucaju, u zalaganju za jedan uzvišen cilj - spašavanju najčistije reke u Srbiji. Ko do sada nije veravao u moć Interneta, inače proglašenim najkorisnijim izumom 20. veka, verovatno je postao razuveren posle pobede Baraka Obame na predsedničkim izborima.
Sve je krenulo krajem prošle godine i, na veliko iznenađenje, posle samo mesec dana Grupa je počela da dobija na popularnosti, jer ovo nije grupa bez ikakvog osmišljenog delovanja što je slučaj sa mnogim grupama, nego je ovo grupa koja je tražila aktivnog, konstruktivno orijentisanog člana. Sve to je bilo propraćeno mnoštvom video clip - ova na YouTube-u, zatim fotografijama na sajtu Webshots i drugim sajtovima, i to Sveto Internet - trojstvo je, od jedne male grudve, gurnute niz padinu Interneta, napravilo lavinu. U suštini, taj broj i nije toliko bitan ako kvantitet ne produkuje kvalitet, što se ovde i desilo. Iz mnoštva članstva izdvojilo se par kvalitetnih ljudi koji su otišli i korak dalje, pokrenuviši kampanju "Neka Rzav mirno teče". Grupa "God Save Rzav" već odavno nema svoju nekadašnju ulogu, ulogu udarne pesnice u problemu vezanom za Rzav, ulogu raketnog bustera koji je problem Rzava izneo u medijsku orbitu, ali je i dalje ostao mesto okupljanja, obaveštavanja, razmene mišljenja i organizovanja raznih nivoa akcija svih ljubitelja neprolazne lepote Rzava. A ako na to padne "senka" brane, svega toga neće biti, a evo i zašto...njenom izgradnjom, kao što sam već rekao, Rzav bi nestao sa geografske mape.
Osim što ogromne akumulacije fizički nepovratno uništavaju potopljeno, imaju i ogroman negativan uticaj na svoju okolinu. Klima se drastično menja. Postojeći stepen insolacije dramatično opada i umesto sunčanih dana sve je više maglovitih, kišnih perioda. Ne samo vodena, nego i flora i fauna priobalja doživljava katrastrofalne promene. Autohtone riblje vrste izumiru, šume nestaju sa njenih obala. Od posledica potapanja ogromne površine biljnog sveta, dolazi do povećanja koncentracije toksičnih gasova ugljen - dioksida i metana, a nivo kiseonika se smanjuje. Stepen bakteoriološke ispravnosti vode dolazi na minimum, te je, sa drastično sniženom temperaturom vode (zahvat na dubini oko 20 m.) i erodiranim priobaljem (zaustavljen nanos) nizvodno od brane, onemogućeno kupanje u istoj. Posebna specificnost ove planirane brane je ta, što se nalazi na udaljenosti od nekoliko kilometara od gradskog jezgra, tako da u slučaju pucanja brane, poplavni talas zapremine 30 miliona kubnih metara vode, stigao bi do grada za manje od tri munuta, tako da je evakuacija stanovništva neizvodljiva. Davne 1965 godine, posle obilnih padavina, ondašnja brana na Rzavu (Ševelj) je popustila, a poplavni talas je naneo ogromne štete rzavskom priobalju i gradu Arilju.
Ko garantuje da se slično neće desiti i sa planiranom branom u Svračkovu (zemljotres, klizišta, ogromne padavine)? Incidenti sa branama su se dešavali i dešavaće se. Evo samo nekoliko naslova iz novina iz naše najbliže prošlosti: “Pukla brana kod Velikog Središta” (2009), “Pukla brana u Indoneziji “(2009), “Pucaju brane” (Kina 2008) itd.
Još davno sam Rzav nazavao Svetom rekom. Svetački oreol je počela na sebe da stavlja još pri kraju 50-tih godina prošlog veka, kada su se prvi moćnici drznuli da pomisle da na ovu božansku lepotu spuste tminu ništavila, jer biti jedinistven u čistoti, a da pri tome neko ipak hoće da vas žrtvuje na oltaru Boga novca, ravno je žrtvi mnogih svetaca. Nošen tom mišlju, ovoj Grupi sam dao ovo ime. Kao što je govorio Vladika Nikolaj: “Gradeći crkvu, mi ustvari gradimo sebe”. Tako i mi, braneći Rzav upravo nadograđujemo sebe, oplemenjujemo našu dušu, i dajemo svetao primer sadašnjim i budućim generacijama, pa vas pozivamo da nam se pridružite.
Šta nam je činiti? Iako svi činioci odbrane Rzava danonoćno šire istinu o Rzavu preko televizije, radio stanica, novina, tribina … taj vapaj kao da ne dopire do onih kojima je upućen. Pre nekoliko dana, obilazeći Rzav, prišao mi je jedan čovek i u neformalnom razgovoru o brani i reci pitao me: “A ko je nas nešto pitao, nas koji smo se rodili i koji ćemo umreti pored Rzava? Niko.” Nisam mu ništa odgovorio.
“…Ova blistava voda što teče rekama i brzacima nije samo voda, već krv naših predaka… Žubor vode glas je moga oca… Ako vam prodamo našu zemlju morate se sećati i učiti vašu decu da su reke naša braća i vaša i morate od sada dati rekama dobrotu kakvu biste pružili svakom bratu …” (iz pisma poglavice Sijetla, poslano Abrahamu Linkolnu 1854 godine.)
Zoran Raković
ekologijatvojportalrzavreke srbije
