Izvor: Vostok.rs, 23.Dec.2016, 13:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glomazne, skupe i potrebne
Agonija državnog farmaceutskog sektora, neplaćeni računi i finansijski problemi, barem za sada direktno ne pogađa pacijente.
Lekove na recept državnog doktora, samo uz knjižicu, izdaju u skoro svakoj privatnoj apoteci, a njih barem ima na svakom ćošku. Takođe, kod privatnika, cene lekova često su niže, a tu su i razne pogodnosti za lojalne mušterije. Privatne apoteke rade vikendom i praznikom, do kasno u noć...
Ovo su i tek neki od razloga što građani poverenje češće daju privatnim farmaceutima, dok državne apoteke propadaju, daleko od očiju i brige nadležnih.
Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija pri Privrednoj komori Srbije (PKS), apeluje da se država jasno opredeli da li apoteke ostaju u zdravstvenom sistemu ili iz njega izlaze. On podseća da državne apoteke još nisu propale, ali da je njihova sudbina krajnje neizvesna.
Da bi se ovaj sunovrat državnih apoteka sprečio formirana je radna grupa u kojoj rešenje zajednički traže predstavnici ministarstava zdravlja, finansija i državne uprave. Pojedine lokalne samouprave, poput Šapca, spremne su da svoje apoteke ustupe – privatnicima. U Ministarstvu zdravlja su za „Politiku” juče objasnili da je privatizacija krajnja opcija, pa se rešenje nazire u uvođenju profesionalnog menadžmenta i stvaranju uslova da apoteke budu konkurentne na tržištu, kroz marže koje bi se povećavale, ali u zakonskim okvirima.
Predsednik Grupacije veledrogerija pri PKS podseća da već sada dug za neplaćene lekove dobavljačima iznosi 4,5 milijardi dinara. Samo apotekarske ustanove Bor i Pančevo duguju 1,2 milijarde dinara.
– Ako se brzo ne pronađe odgovarajuće rešenje dug će porasti na pet milijardi dinara, jer se mesečno uvećava za po 100 miliona dinara. Taj dug će morati da plati lokalna uprava – objašnjava Nikolić.
Nikolić dodaje da su u finansijske probleme državne apoteke upale posle 2012. godine kada više nisu mogle same da raspisuju tendere za nabavku lekova, od kojih su dobijale sve prihode i bonitete. Taj „kolač” preuzeo je Republički fond zdravstvenog osiguranja, a sadašnja marža od 12 odsto, državnim apotekama više nije dovoljna da „pokrije” plate zaposlenih, zakup poslovnog prostora i sve drugo.
– Istina je da građani ne bi osetili nestanak državnih apoteka, ali država bi izgubila pouzdanog i važnog partnera u očuvanju zdravstvene usluge. Fond uredno, u roku od 60 dana, plaća i državnim i privatnim apotekama troškove za lekove izdate na „državni” recept, ali državnim apotekama to nije dovoljna podrška, jer imaju preveliki broj zaposlenih i skup sistem računovodstva, pravnih i drugih pratećih službi – primećuje Nikolić.
U Srbiji nije regulisana minimalna udaljenost između državnih i privatnih apoteka (na primer, u Austriji 500, u Hrvatskoj od 200 do 400 metara), što predstavlja oblik nelojalne konkurencije
Svetlana Stojkov, direktorka Farmaceutske komore Srbije, podseća da su donedavno državne apoteke bile vrlo uspešne ustanove, dugo su predstavljale oslonac i najzdraviji deo našeg državnog zdravstva. Trenutno ih ima oko 950 (35 apotekarskih ustanova) i takozvanih apotekarskih jedinica, u kojima radi oko 2.200 diplomiranih farmaceuta i magistara farmacije. Ona naglašava da su takav status dobile i zato što su njima rukovodili farmaceuti, koji i danas dominiraju među direktorima apotekarskih ustanova. Navodi ovaj argument kontrapredlogu da se spas za državne apoteke traži u uvođenju profesionalnog menadžmenta, što predlaže Ministarstvo zdravlja.
– Završila sam specijalizaciju iz menadžmenta, magistrirala sam na ekonomskom fakultetu, ali nije mi jasno šta takav menadžment podrazumeva. Važnije od toga je da se uvedu jasni kriterijumi rada, odnosno sistem rešenja utemeljen u zakonu – navodi Svetlana Stojkov.
Ona podseća da državne i privatne apoteke između sebe treba da se takmiče ne cenom leka, nego kvalitetom pružene usluge. Takođe, mora se obezbediti poštovanje udaljenosti između državnih i privatnih apoteka (u Austriji je na primer ta razdaljina 500, u Hrvatskoj od 200 do 400 metara). Kod nas se o tome uopšte ne vodi računa, što predstavlja i vid nelojalne konkurencije.
Druga upadljiva nejednakost ogleda se u načinu nabavke lekova: državne apoteke ih moraju nabavljati preko centralnih javnih nabavki, a privatnici takvu obavezu nemaju. Stojkovljeva se zalaže da u svim apotekama bude zastupljena jedinstvena cena lekova. Takođe, mora da se vodi računa o „gustini” apoteka prema broju stanovnika.
– U gradićima i selima sa svega 500 ili 1.000 stanovnika državne apoteke moraju da postoje, a teže opstaju. Državni sektor ima obavezu da održava u životu i apoteke koje nisu rentabilne. Dobavljači lekova, odnosno veledrogerije, koje sa RFZO imaju potpisane ugovore o dobavljanju lekova, otvaraju svoje apoteke i time postaju direktna konkurencija državnim apotekama, a reč je o nelojalnoj konkurenciji – upozorava Svetlana Stojkov.
Jasminka Bjeletić, direktorka Apotekarske ustanove Beograd, koja inače nema dugove u poslovanju, veruje da državne apoteke imaju budućnost i da će preživeti ove potrese.
– Kao direktora me čak najmanje interesuje da li državne apoteke treba da budu u državnoj ili privatnoj svojini, ali ovo je vredan i visokoobrazovan sistem: farmaceuti u državnim apotekama su najobrazovaniji u našim ustanovama, imamo akreditovanu laboratoriju za kontrolu kvaliteta naših proizvoda, tri laboratorije za izradu galenskih. Ako se država reši za privatizaciju naših apoteka, to neće moći da se uradi preko noći – kaže Jasminka Bjeletić.
Olivera Popović, Politika
