Izvor: Politika, 17.Nov.2015, 11:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Glo­ba­li­za­ci­ja jezika

Pe­ri­fe­rij­ski ni­voi svih je­zi­ka sve vi­še li­če jed­ni na dru­ge, tj. lek­si­ka za no­ve po­ja­ve i pro­ce­se go­to­vo da je iz­jed­na­če­na u svim slo­ven­skim je­zi­ci­ma

Kao i u mno­gim dru­gim dru­štve­nim po­ja­va­ma i od­no­si­ma sa­vre­me­nog do­ba, glo­ba­li­za­ci­ja je je­dan od do­mi­nant­nih po­kre­ta­ča lek­sič­kih pro­me­na u ve­ći­ni slo­ven­skih i evrop­skih je­zi­ka.

U Mo­skvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je, 2009. go­di­ne, odr­ža­na na­uč­na kon­fe­ren­ci­ja Ko­mi­si­je za tvor­bu re­či Me­đu­na­rod­nog sla­vi­stič­kog ko­mi­te­ta, ko­ja je bi­la po­sve­će­na ino­va­ci­ja­ma u tvor­bi re­či i no­vim re­či­ma u slo­ven­skim je­zi­ci­ma. Struč­nja­ci za lek­si­ko­lo­gi­ju i tvor­bu re­či iz svih slo­ven­skih ze­ma­lja re­fe­ri­sa­li su o lek­sič­kim no­vi­na­ma u svo­jim je­zi­ci­ma. Svi su pri­ku­pi­li i pred­sta­vi­li bo­ga­tu gra­đu iz reč­ni­ka neo­lo­gi­za­ma. Iz­ne­na­đu­ju­ća je bi­la či­nje­ni­ca da su spi­sko­vi neo­lo­gi­za­ma u svim je­zi­ci­ma bi­li sko­ro po­du­dar­ni. Ta­ko su, re­ci­mo, u svim je­zi­ci­ma kao neo­lo­gi­zmi za­be­le­že­ne lek­se­me ovog ti­pa: bi­znis-klub, ma­ster-klas, fit­nes-in­struk­tor ili me­te­o­a­larm, pa­ra­o­lim­pi­ja­da, vi­de­o­klip, eko­ak­ti­vi­sta, evro­skep­ti­ci­zam, za­tim broj­ne lek­se­me ko­je se za­vr­ša­va­ju na -iza­ci­ja (bi­ro­kra­ti­za­ci­ja, in­ter­ne­ti­za­ci­ja, ra­di­ka­li­za­ci­ja, vul­ga­ri­za­ci­ja, aro­ma­ti­za­ci­ja), lek­se­me sa su­fik­som -(ija)da (par­la­men­ti­ja­da, šu­ber­ti­ja­da, ro­le­ri­ja­da, eko­no­mi­ja­da), po­ve­ća­va se broj ime­ni­ca ko­je po­či­nju sa te­le-, ter­mo-, astro- , ga­la- itd. (te­le­no­ve­la, te­le­ma­ra­ton, ter­mo­ča­ra­pe, ter­mo­pa­pir, astro­me­di­ci­na, ga­la­šou), a sve je vi­še i ime­ni­ca ko­je se za­vr­ša­va­ju sa -gejt, -fil, -men, -ho­lik itd. (naf­ta­gejt, fran­ko­fil, fran­ko­men, este­to­ho­lik, čo­ko­la­do­ho­lik).

Po­da­ci su po­ra­ža­va­ju­ći. Ako sku­po­ve re­či u raz­li­či­tim je­zi­ci­ma pred­sta­vi­mo u vi­du kon­cen­trič­nih kru­go­va, mo­že se re­ći da je sa­mo cen­tral­ni deo tih kru­go­va ostao sta­bi­lan. Naj­va­žni­je i naj­fre­kvent­ni­je re­či ni­su se pro­me­ni­le. . Kao što u svim gra­do­vi­ma Evro­pe ni­ču iste pro­dav­ni­ce u ko­ji­ma se pro­da­ju isti pro­iz­vo­di, ta­ko se i je­zi­ci po­pu­nja­va­ju istim re­či­ma. I kao što do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či mu­ko­trp­no po­ku­ša­va­ju da za­dr­že do­ma­će fa­bri­ke i pro­dav­ni­ce svo­je ro­be, a ma­lo ko od njih u to­me uspe­va, ta­ko i je­zi­ci ši­rom Evro­pe mu­ko­trp­no po­ku­ša­va­ju da za­dr­že svoj iden­ti­tet, a u to­me uspe­va sa­mo naj­sta­ri­ja, ba­zič­na lek­si­ka (na pri­mer, ona ko­jom se ozna­ča­va­ju de­lo­vi te­la, de­lo­vi ku­će, naj­va­žni­je rad­nje itd).

Sa­vre­me­na teh­no­lo­gi­ja omo­gu­ći­la je da se, za­jed­no sa in­for­ma­ci­ja­ma, ne­ve­ro­vat­nom br­zi­nom ši­re i re­či za raz­li­či­te po­ja­ve. Evo jed­nog pri­me­ra za uti­caj glo­ba­li­za­ci­je na in­ter­na­ci­o­na­li­za­ci­ju lek­si­ke.

Pre ne­ko­li­ko go­di­na, jed­nog vre­log le­ta, ve­ro­vat­no pr­vo u Bri­ta­ni­ji, ob­ja­vlje­na je vest o za­ba­vi mla­dih bri­tan­skih tu­ri­sta ko­ja se sa­sto­ja­la u to­me da u le­to­va­li­šti­ma ši­rom sve­ta ska­ču sa bal­ko­na svo­jih ho­tel­skih so­ba u ba­zen is­pred ho­te­la. Do­mi­šlja­ti no­vi­nar je no­vi sport na­zvao bal­ko­ning. Istog da­na, valj­da u ne­do­stat­ku ozbilj­nih te­ma, vest se pro­ši­ri­la po ce­lom sve­tu. Čak je i u dru­gom dnev­ni­ku RTS-a, vo­di­telj pro­či­tao vest o bal­ko­nin­gu, pa je no­va lek­se­ma po­če­la da se ši­ri me­đu go­vor­ni­ci­ma srp­skog je­zi­ka ko­ji su jed­ni dru­gi­ma pre­pri­ča­va­li vest o no­vom spor­tu. Ši­re­nju ve­sti i no­ve lek­se­me umno­go­me je do­pri­neo sni­mak sko­ko­va na in­ter­net-por­ta­lu „Ju­tjub”. Sni­mak je ob­i­šao svet pod na­zi­vom bal­ko­ning.

Ova reč se br­zo pro­ši­ri­la, ali je br­zo i ne­sta­la iz srp­skog i mno­gih dru­gih je­zi­ka. Po­ja­va ta­ko­zva­nih jed­no­dnev­nih re­či ta­ko­đe je od­li­ka glo­ba­li­za­ci­je. Kao što se ki­šo­bra­ni pra­ve da tra­ju jed­nu se­zo­nu ili za jed­nu upo­tre­bu (pa ako du­že op­sta­nu, za­ču­di­mo se i ob­ra­du­je­mo), ta­ko se i je­zič­ke ozna­ke za broj­ne dru­štve­ne be­zna­čaj­no­sti ko­je krat­ko­traj­no ple­ne pa­žnju, na­glo po­ja­vlju­ju i br­zo ne­sta­ju. Ovo, na­rav­no, ne va­ži za sve no­ve re­či. Ne­ke od njih po­sta­ju traj­ni(ji) deo lek­sič­kog si­ste­ma je­zi­ka-pri­ma­o­ca.

Va­žno je ima­ti u vi­du da je me­ga­lo­man­ski uvoz re­či sa­mo pro­prat­na po­ja­va uvo­za pro­iz­vo­da, ali i po­gle­da na svet, kul­tu­re, si­ste­ma vred­no­sti. U jed­nom pa­ke­tu gu­bi­mo i je­zik i iden­ti­tet. Va­lja­lo bi raz­mi­sli­ti o to­me.

Raj­na Dra­gi­će­vić

Pr­o­fe­sor Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du

Nastavak na Politika...