Izvor: Blic, 19.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Foliranti ostaju bez invalidskih penzija?
Foliranti ostaju bez invalidskih penzija?
BEOGRAD - Stručnjaci za problematiku penzija već godinama upozoravaju na izuzetno veliko učešće invalidskih penzija u ukupnom broju korisnika Fonda PIO Srbije, kao i na potrebu pooštravanja kriterijuma za dobijanje invalidske penzije kako bi se uvelo više reda u ovu oblast i koliko je moguće finansijski rasteretila kasa Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje. Novi direktor Fonda PIO Goran Lončar, u izjavi za 'Blic' od >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pre par dana, najavio je preispitivanje invalidskih penzija i donošenje novih rešenja koja bi trebalo da obezbede da ubuduće pravo na invalidsku penziju mogu ostvariti samo oni koji zaista ne mogu više da rade.
Na nedavno održanom okruglom stolu posvećenom mogućim pravcima reforme penzijskog sistema u Srbiji ekonomista Boško Mijatović izneo je stav da je tokom većeg dela prethodne decenije oko trećina, pa i više, osiguranika sticala pravo na penziju na osnovu stvarne ili navodne invalidnosti što, prema njegovoj oceni, ukazuje na 'preterani liberalizam i propisanih medicinskih uslova i same prakse, kao i na odsustvo valjanog nadzora'. - Kod nekih od zaposlenih nije bilo nikakvog pogoršanja radnih sposobnosti, a kod nekih je radna sposobnost samo delimično umanjena, i to za samo neke poslove, a osiguranici su proglašavani potpuno radno nesposobnim i slati u invalidsku penziju, iako su mogli da rade mnoge druge poslove. Stoga je potrebna promena celog sistema odobravanja invalidskih penzija - od stvaranja zaista nezavisnih lekarskih komisija koje će odobravati invalidnost, a čiji će rad bit strogo nadziran do preciziranja objektivnih kriterijuma koji će biti oštriji nego do sada - rekao je tom prilikom Mijatović.
Povodom ovih najava i upozorenja, Duško Maksimović, naš priznati stručnjak za problematiku penzija, za 'Blic' kaže da zbog svega što se događalo ima osnova za preispitivanje invalidskih penzija, ali i da sumnja da se tu sada može nešto bitnije uraditi. - Neću reći ništa novo ako kažem da su invalidske penzije dobijane preko veze ili uz potplaćivanje lekara. Međutim, smatram da je u ukupnom broju invalidskih penzionera u Srbiji ova grupa pre izuzetak nego pravilo i da je najveći broj penzionera invalida u invalidsku penziju otišao zbog zdravstvenih problema i nesposobnosti za rad. Zbog toga sa ovim treba vrlo pažljivo i oprezno baratati, vodeći računa o objektivnim okolnostima odnosno o teškim životnim i radnim uslovima, kako se iz jedne krajnosti ne bi otišlo u drugu. Veoma me čudi da poslednjih godina kada živimo sve teže opada broj zahteva za invalidsku penziju. To se može objasniti jedino time da ljudi sada rade na uštrb svog zdravlja - kaže Maksimović i navodi da u priči o invalidskim penzijama ne treba zaboraviti ni činjenicu da je ranijih godina bilo i političkih pritisaka da se ljudima koji su ostajali bez posla omogući pravo na penzionisanje, a kako nisu ispunjavali uslove za starosnu penziju, dobijali su rešenja za invalidsku.
Da je neophodan vrlo oprezan pristup preispitivanju invalidskih penzija, ukazuju i statistički podaci Fonda PIO prema kojima invalidski penzioneri u proseku žive četiri godine kraće od korisnika starosne penzije. Prema podacima za prošlu godinu, starosni penzioneri muškarci lani su umirali u proseku u 73. godini, a invalidski u 69, a žene u 71. odnosno u 67. godini.
R.Marković
.jpg)
