Izvor: Glas javnosti, 12.Sep.2011, 07:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Farmaceutske kompanije "posrću" zbog krize
BEOGRAD - Na TOP 500 najuspešnijih preduzeća u centralnoj Evropi nalaze se 23 farmaceutske kompanije, izjavio je saradnik konsultantsko-revizorske kuće "Diloit" Aleksandar Knežević.
"Nijedna kompanija koja se bavi veleprodajom i distribucijom lekova u regionu nije uspela da se plasira na na TOP 500 najuspešnijnih kompanija u centralnoj Evropi, uglavnom zahvaljujući usmerenosti tih kompanija na pojedinačna tržišta", rekao je Knežević u Beogradu prilikom predstavljanja liste >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << najuspešnijih firmi, koju svake godine objavljuje ta konsultantska kuća.
Međutim, uočljivo je, konstatovao je Knežević, da ni ostale firme koje su se pozicionirale na listi nisu zabeležile visoki rast prihoda.
Na listi "Diloita", prvo farmaceutsko preduzeće pojavljuje se na 103. mestu. Reč je o poljskoj kompaniji "Neuca" koja je u 2010. ostvarila prihod od prodaje u iznosu od 1,53 milijardi evra, a zatim slede još tri kompanije iz iste zemlje - PGF (110) sa 1,45 milijardi evra, Farmacol (124) sa 1,27 milijardi evra i GSK (125) sa 1,26 milijardi evra.
U prvih 10 farmaceutskih firmi plasirale su se i čcetiri mađarske, jedna češka i slovenačka "Krka", sa oko milijardu evra prihoda od prodaje.
"Ukoliko posmatramo šta se događalo sa farmaceutskim tržištem, vidi se da su sve vodeće kompanije ostvarile rast prihoda, ali da je on bio skroman", ukazao je Knežević po kome je jedan od razloga za to i ekonomska kriza.
Međutim, ukoliko bi trebalo da bude izdvojen jedan razlog zbog koga je usledilo pad poslovnih perfomansi farmaceutskih kompanija, onda bi to bilo ponašanje najvećeg kupca - države, tvrdi ovaj analitičar.
"Državni bužeti su dosta trpeli, uštede su bile velike, pa se izdvajale manje svote novca za zdravstvo i kupovinu lekova", kazao je Knežević i dodao da su mnoge multinacionalne farmaceutske kompanije bile prinuđene i na otpuštanje zaposlenih.
"Očigledno je da će rukovodioci u tim kompanijama morati da prate stanje tržište, odnosno države, koja jedan izvestan vremenski period neće biti u mogućnosti da kupuje velike količine lekova", dodao je Knežević koji očekuje da se u ovom sektoru nastavi sa smanjivanjem troškova i otpimizacijom proizvodnih procesa.
Pred farmaceutskim kompanijama su još mnoge druge odluke - podeljene u dve grupe, prvu koja se bavi inovacijama i stvaranjem novih lekova, i drugu gde su uglavnom proizvodne firme kojima je istekla patentna zaštita.
Firme koje su posvećene istraživanju i stvaranju generičkih lekova potroše na ta istraživanja između 18 do 20 odsto svojih prihoda, ukazao je Knežević.
Prema Kneževiću, zvanični podaci za 2010. pokazuju da ima oko 5.000 bolesti za koje nema leka, a da bi se napravio samo jedan lek potrebno je oko 6.500 eksperimenata ili preko sedam miliona sati rada, što je kada se "pretvori" u novac oko milijardu dolara.
"Kada znamo sve udarce koje trpe kompanije, jasno je da posledice nisu samo ekonomske već i društvene jer će one praktično opredliti i u kom pravcu će se farmaceutske firme dalje razvijati", zaključio je Knežević.
