Izvor: S media, 08.Mar.2011, 08:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epohalna borba žena!
Majka, supruga, poslovna žena, domaćica. Uloga žene evoluirala je u poslednja dva veka, od zavisne pozicije, nemogućnosti prava glasa -do aktivne i liderske uloge u svim životnim sferama. Žena danas stoji na „svojim nogama“, a profil NJE kao politički i društveno pasivne, sada je daleka prošlost.
Ipak, često se zaboravlja ili se ni ne zna: Kako je ista ta „žena 21.veka“ nekada morala da „gazi preko trnja do uspeha“-do svog sadašnjeg statusa. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
„Međunarodni dan žena“,praznik je koji se obeležava svakog 8. marta u godini, označavajući ekonomska, politička i društvena dostignuća pripadnica ženskog pola. Žene su se međutim žestoko borile ne bi li dobile svoj dan, kada će se ceo svet podesetiti njihovog napretka u svim životnim sferama, kojim su razbile viševekovne stereotipe o svojoj neracionalnoj ulozi.
Osmi mart na sovjetski način
Seks kao poklon za 8.mart
Svoju epohalnu borbu žene su započele još u 19. veku, u doba industrijalizacije, ekonomske ekspanzije i loših radnih uslova. Svoje nezadovoljstvo povlašćenim društvenim statusom žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su počele da demonstriraju još davne 1857. godine, izašavši na ulice Nju Jorka. One su tada prvi put javno zahtevale bolje uslove rada i više plate.
Konačno izlaze iz svoje ljušture u kojoj su obitavale vekovima, pa su nakon javnog okupljanja, uskoro osnovale i sindikat.
Protesti organizovani upravo na 8. dan u martu, u Americi su obeležili i početak 20.veka. Najpoznatiji među njima bio je 1908. godine kada je čak 15.000 žena marširalo kroz „veliku jabuku“.
Tako se prvi Dan žena u Americi pamti donošenjem „Deklaracije Socijalističke partije Amerike” 28.2. 1909.
Na žalost, SAD je dve godine kasnije zadesila tragedija, u kojoj je od posledica požara u fabrici Triangle Shirtwaist u Nju Jorku, poginulo preko 140 žena. Danas se 8.mart obeležava i u znak sećanja na žene koje su tragično nastradale na radnom mestu.
I Evropu je početkom 20.veka zadesio talas ženskih pokreta za kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Centri okupljanja, ne više tako pasivnih žena, bili su i Austrija, Nemačka, Švajcarska, Danska.
Korak po korak, žene su uspele da se izbore za SVOJ DAN. On je ustanovljen na Drugoj medjunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu.
Ključna ličnost, zaslužna za to što žene danas širom sveta mogu da se pohvale da imaju svoj dan, je Nemica Klara Cetkin- tadašnja liderka ženskog radničkog pokreta.
Cetkinova je od 1890. upravljala ženskim proleterskim pokretom u Nemačkoj, uređivala list „Die Gleićheit“ i 1907. organizovala prvu međunarodnu konferenciju žena, na kojoj je izabrana za sekretara saveza.
Potom je 8. marta 1910. u Kopenhagenu Međunarodna Konferencija žena proglasila „Dan žena radnica“.
Dan žena je potom u Austriji, Švajcarskoj, Danskoj prvi put obeležen 1911. godine, kada je u isto vreme, više od milion žena, ali i muškaraca prisustvovalo javnim skupovima. Zahtevalo se da žene glasaju na izborima, da im se omogući da zauzimaju javne položaje i da imaju pravo na rad i stručno obrazovanje.
Feminizam kroz razdoblja
Prvi talas feminizma-traje kroz 19. vek i označava borbu žena za pravo glasa. Te feministkinje su poznate kao sufražetkinje.Drugi talas feminizma - javlja se 1960-ih godina i traje do 1980-ih godina. Označava klasične postavke i fokuse feminizama; organizacija masovnog pokreta, rodna ravnopravnost, antiimperijalizam, promenu zakonodavstva, ženske i feminističke časopise, edukacija žena, problematika muškog nasilja i slično.Treći talas feminizma - krajem 1980-ih godina i razvija se i danas; redefiniše rod i nadilaziti rodne razlike pa je posebno blizak okvir teoriji, postmodernizmu, ekofeminizmu, trans-feminizmu.
Danas u 21. veku , 8. mart je jedan od najradosnijih dana za pripadnice lepšeg pola, kada su one u fokusu pažnje. Nema žene koja će odoleti omiljenom cvetu, bombonjeri ili nekom drugom znaku pažnje na ovaj dan.Ipak, ponekad se nije loše podsetiti i kakve su žrtve nekada davno podnele neke druge žene, tamo negde, da bismo mi danas uživale sva naša prava.
Jelena Kostadinović
