Izvor: B92, 08.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epidemija žutice nije proglašena
Beograd, Niš, Ćuprija, Leskovac, Zrenjanin -- Epidemija nije proglašena, postoje samo slučajevi prijavljivanja epidemije u gradovima, kažu u Institutu za javno zdravlje.
Pomoćnica ministra zdravlja Svetlana Mijatović kaže da epidemiju može da proglasi samo ministar zdravlja, u skladu sa Zakonom o zaštiti zdravlja i uz konsultacije s Komisijom za zarazne bolesti i Institutom.
Svetlana Mijatović je rekla da mediji pogrešno navode da je epidemija proglašena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i objasnila da su one Institutu za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" samo prijavljene, i da to nije neuobičajena pojava u ovo doba godine.
U Nišu, prema njenim rečima, trenutno ima 360 obolelih, od koji je 45 hospitalizovano, a od početka godine u Aleksandrovcu je zabeleženo 56 obolelih, Pirotu 143, Bačkoj Palanci 86, Leskovcu 151 i Beogradu 117.
Znaci oboljenja su pojava povišene temperature, slabost, odsustvo apetita, mučnina i povraćanje, nelagodnost u trbuhu, pojava žutila, odnosno obojenosti beonjača i kože.
Prenosi se direktnim kontaktom sa zaraženim, preko predmeta koje je dodirivao i koristio, preko hrane i vode.
Stručnjaci Instituta "Batut" navode da je neophodno voditi računa o higijeni sanitarno-higijenskog čvora, ispravnoj vodi za piće i pravilnoj pripremi i rukovanju hranom.
Svetlana MIjatović je za B92 rekla da problem nije samo higijeni objekta koji prodaju hranu, već i u nedovoljnoj ličnoj higijeni. "Ne bi trebalo da uvek mislimo da je krivac loša hrana koju pojedemo na ulici, ona ipak prolazi višestruke kontrole, treba da mislimo i o tome da li smo uvek oprali ruke pre no što uzmemo da pojedemo nešto", kaže ona.
Od juče je registrovano 56 osoba obolelih od žutice u Nišu, broj zaraženih premašio 350. Epidemiolozi očekuju da će biti novih slučajeva, ali procenjuju da će se njihov broj postepeno smanjivati. Najznačajniji izvor zaraze jesu radnici u ugostiteljskim objektima, smatraju epidemiolozi.
Do sada je kod njih osam konstatovana žutica, ali to nije konačan broj jer mnogi nisu prijavljeni, pa ne žele da otkriju gde rade. Branislav Tiodorović, epidemiolog, kaže da su izvori zaraze mogli biti svi oni koji nisu održavali ličnu higijenu, a radili su s hranom iliu na mestima gde se skuplja mnogo ljudi.
Građani Niša kažu da su zabrinuti zbog epidemije.
"Pazimo, peremo ruke."
"Dali su mi alkohol iz bolnice, dezinfikovala sam vrata, ne primam posete."
"Stalno perem ruke, koristim vlažne maramice."
Žuticom je zaraženo i osam pripadnika Vojske Srbije iz Niša. Jedan je na kućnom lečenju, a ostali su u infektivnoj klinici Vojne bolnice. U toj klinici zbrinuto je i šest civila. Načelnik Vojne bolnice Slavisa Ćirić tvrdi da se vojnici nisu zarazili u vojnim objektima.
U garnizonima u Nišu, Leskovcu, Prokuplju, Zaječaru i Kruševcu obavljaju se preventivni sanitarni i epidemioloski nadzori, a u niškim vojnim objektima na snazi su pojačane mere lične i kolektivne higijene.
"Pojačana je kontrola sprovođenja tih mera, pojačan je zdravstveni nadzor osoba koje su bile u kontaktu sa obolelima i osoba za koje se sumnja u takve kontakte, a pooštrena je kontrola i osoba koje rade na proizvodnji, prometu i posluživanju životnih namirnica", kaže Ćirić.
Do sada je u Nišu zatvoreno desetak ugostiteljskih objekata zbog nezadovoljavajućih higijensko-sanitarnih uslova. Vlasnici restorana i kafića kažu da je zbog epidemije žutice promet opao. U nekima se sprovode stroge mere dezinfekcije. Kvake su obavijene gazom natopljenom antibakterijskim sredstvom, hrana se piprema isključivo uz rukavice.
Vojkan Komatinović, vlasnik jednog restorana, kaže da su sredstva za dezinfekciju stalno prisutna. "Imamo i antibakterijski sapun, pa gosti mogu da operu ruke", kaže on.
Iako se mere dezinfekcije sprovode u školama i na fakultetima, broj zaraženih učenika i studenata takođe raste. Štab za suzbijanje epidemije priprema 50.000 listića sa informacijama o tome kako se zaštititi od zaraznih bolesti, a biće podeljeni u školama i ugostiteljskim objektima.
Čačanski Zavod za javno zdravlje demantovao je danas tvrdnje da su i u Čačku registrovani oboleli od žutice. U sve četiri opštine Moravičkog okruga od septembra nema obolelih od hepatitisa A, izjavio je Davor Obrenić, epidemiolog.
Ni na području opštine Prokuplje, osim dva preneta slučaja, nema obolelih od žutice, izjavio je načelnik Epidemiološke službe u Prokuplju Aleksandar Cvetanović.
Prema njegovim rečima, od juče se na infektivnom odeljenju prokupačke bolnice nalaze dva pacijenta obolela od žutice. Oni rade u Nišu i zaraženi su u neposrednom kontaktu sa obolelima u tom gradu.
U Šapcu deset obolelih od žutice
Virus hepatitisa A pronađen je kod deset osoba u Šapcu, potvrđeno je agenciji Beta u Zavodu za zaštitu zdravlja te opštine.
Načelnik epidemiologije tog zavoda Dragutin Marković izjavio je da je kontaktna žutica ustanovljena kod sedam učenika osnovnih i srednjih škola i tri odrasle osobe.
On je naveo da su među obolelima od žutice učenici seoskih osnovnih škola u Ribarima i Prnjavoru, gradske osnovne škole "Laza Lazarević", kao i Srednje škole za umetničke zanate i Srednje tehničke škole.
"Može se očekivati dalje širenje te vrste hepatitisa jer se radi o kontaktnoj zarazi. Za sada to je takozvana 'porodična epidemija' ali pošto su zaraženi učenici nije isključeno i dalje širenje", rekao je Marković agenciji Beta.
On je naglasio da su preduzete mere za sprečavanje širenja zaraze u toj opštini.
U Pomoravlju osam obolelih
Od zarazne žutice u Paraćinu je obolelo pet osoba, u Jagodini dve, a jedna u Ćupriji, izjavio je načelnik Centra za kontrole i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Ćuprije Goran Radovanović.
Obolele osobe u Paraćinu žive u romskom naselju u Vidovdanskoj ulici. "To naselje je priključeno na gradski vodovod i voda je ispravna, pa smo je eliminisali kao uzročnika bolesti, a verovatno nije ni hrana, samo je u pitanju nedovoljno pranje ruku", rekao je Radovanović.
U Jagodini su od žutice u oboleli majka i sin, "sada čekamo da vidimo šta će biti sa drugim detetom iz te porodice", dodao je epidemiolog.
On je naveo da je u Ćupriji oboleo čovek koji studira u Nišu. Radovanović je podsetio da je u Pomoravlju "poslednji izraženiji talas žutice bio 2000.".
U Leskovcu obolelo još dvoje dece
U Leskovcu su od 18. oktobra do danas od hepatitisa A obolele 24 osobe, a od juče dve osobe, saopšteno je u Leskovcu.
Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Zavodu za javno zdravlje u Leskovcu Jadranka Krasić rekla je da se svi pacijenti hospitalizovani na odeljenju infektologije opšte bolnice u tom gradu.
Među obolelima je 10 dece predškolskog uzrasta, šest školskog uzrasta, jedan student i sedam odraslih osoba.
Jadranka Krasić je dodala da je većina obolelih bila u međusobnom kontaktu u dva nehigijenska naselja u Leskovcu, gde je proglašena epidemija žutice.
U Sutjesci i Kumanu epidemija od letos
Na području srednjeg Banata nema većeg rasta broja obolelih od žutice, izjavio je za Betu Radivoj Filipov, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu.
U opštini Žitište u ovom periodu zabeležena su tri slučaja, a u opštini Zrenjanin zabeleženo je pet slučajeva hepatitisa A, kaže Filipov podsećajući da je epidemija žutice na ovom području, u mestima Sutjeska i Kumane, proglašena još letos.
Prema evidenciji te zdravstvene službe, u Sutjesci trenutno ima 11, a u Kumanu 12 obolelih.
U Šumadiji preventiva
Institut za javno zdravlje u Kragujevcu svim predškolskim i školskim ustanovama na području Šumadijskog okruga poslao spisak mera koje treba preduzeti da bi se poboljšala higijena i sprečila pojava žutice.
Svim ustanovama se preporučuju pojačana higijena toaleta, kuhinja i trpezarija, obavezno korišćenje tople vode i sapuna i kontrola higijenske i zdravstvene ispravnosti namirnica i vode za piće.
Kako ističu u Institutu za javno zdravlje u Šumadiji nema obolelih od žutice a pojačana kontrola i mere koje se preduzimaju imaju preventivni karakter.
