Izvor: Politika, 26.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekologija, šta to beše
Nedostatak vode za piće i kanalizacione mreže, divlje deponije i pojava glodara samo su neki od problema koji tište Šumadince, pokazalo je istraživanje „Nepušačkog edukativnog centra”
Kragujevac – Kad ih pitate šta su najveći ekološki problemi u njihovoj opštini, oni vrte glavom i, uglavnom, ćute, ali kada im pomenete vodu za piće, kanalizaciju, smetlišta, septičke jame i otpadne vode, oni se odmah sete i počnu da pričaju šta ih sve muči. Ovako Milisav Pajević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik nevladine organizacije „Nepušački edukativni centar“, opisuje svoje susrete sa meštanima šest šumadijskih opština u kojima je obavio prvo veliko istraživanje o stanju životne sredine, pod nazivom „Evropska politika zaštite životne sredine u lokalu“.
U saradnji sa Fondom za otvoreno društvo, „Nepušački centar“ je, osim u Kragujevcu, sproveo anketu u Batočini, Lapovu, Rekovcu, Kniću, Rači i Topoli, a od 175 ispitanika (25 u svakoj opštini) dobio je zanimljive odgovore o tome ko i koliko zagađuje prirodu. Sve odgovore o uzrocima, posledicama, kao i o tome šta treba preduzeti, spaja jedan interesantan podatak – Šumadinci, kaže naš sagovornik, sami sebe krive što im je životna sredina ugrožena.
– Ovako opširna anketa koja je obuhvatila ceo region nikada pre nije rađena. Obuhvatili smo sve strukture, i one koji su na vlasti i donose odluke, i lokalne ekološke inspektore i obične građane. Najzanimljiviji su bili razgovori sa običnim ljudima, koji su se otvorili tek na pomen konkretnih problema. Pitanja tipa kako ocenjujete ekološku situaciju u vašoj opštini njima, praktično, nisu značila ništa. Iz toga sam video, a oni sami su o tome govorili, da je problem nedostatka informacija i obrazovanja iz oblasti ekologije i te kako prisutan. Tek na debatama, koje su bile izuzetno posećene, videlo se šta ljudi misle – kaže Pajević.
Dvomesečno istraživanje „Nepušačkog centra“ (24. maj – 16. jul), čiji će rezultati biti objavljeni u publikaciji, pokazalo je da u Šumadiji postoje ozbiljni ekološki problemi: od nedostatka vode za piće i kanalizacione mreže do divljih deponija, otpadnih voda i pojava glodara.
– Neverovatno, ali istinito, Knić tokom letnjih meseci često ostaje bez pijaće vode, restrikcije traju i po sedam, osam sati dnevno, a Gružansko jezero, akumulacija sa koje se vodom za piće napaja ceo Kragujevac i pola Šumadije, nalazi se na području te opštine. U Lapovu su problem otpadne vode koje se zbog loše kanalizacione mreže slivaju direktno u bunare, a Batočinci su se, na primer, žalili na pojavu pacova u centru te varoši – navodi Pajević, koordinator istraživanja.
Prema njegovim rečima, dve trećine građana je izrazilo želju da se odgovornost za stanje u ekologiji u potpunosti „prebaci“ na lokalne samouprave.
– Žitelji opština u kojima smo radili istraživanje apsolutno su svesni da im država, odnosno Beograd, kako to vole da kažu, ne može rešiti sve probleme. Žale se da nisu dovoljno informisani, da nemaju kome da se obrate. S druge strane, lokalni organi vlasti, koji su pokazali veliko interesovanje za naš projekat, objašnjavaju da nemaju dovoljno novca. I to je tačno. Zato ja predlažem da se šumadijske opštine udruže i kod evropskih fondova zajedno konkurišu za sredstva koja bi bila uložena u zaštitu životne sredine – ističe sagovornik „Politike“.
B. Kartalović
objavljeno: 27.10.2010
.jpg)
