Izvor: Glas javnosti, 07.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekipe za transfuziju u 50 srpskih gradova
BEOGRAD - U letnjem periodu tradicionalno se govori o nestašicama krvi. Potrebe za tom dragocenom tečnošću nisu sezonske, kao i njena „ponuda“, pa zato dolazi do neravnoteže. Dnevni priliv je sada oko 150 jedinica krvi, a smatra se da su ukupne potrebe beogradskih bolnica oko 300 do 350 jedinica.
- Tačno je da u ovo doba godine padaju rezerve krvi, što je uobičajeno i za prve mesece nove godine i za državne i verske praznike - kaže za Glas Ivana Rodić iz Instituta za transfuziju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Ona objašnjava da se najveće rezerve prikupe u redovnim akcijama, koje se organizuju na fakultetima, školama i preduzećima. Početak letnjeg raspusta i sezona godišnjih odmora, naravno, smanjuje efekat tih aktivnosti.
- U ovom trenutku raspolažemo sa dvodnevnim rezervama krvi, a optimalnim se smatraju rezerve dovoljne za tri dana. Osim toga, aktivnosti ćemo ovog leta malo „izmestiti“ iz Beograda, tako da će u 50 srpskih gradova volonteri deliti materijal, a transfuziološke ekipe dežurati na trgovima i ulicama - navodi ona.
PRIKLJUČITE SE!
- Pozivamo kompanije i građane da nam se priključe u akciji dobrovoljnog davalaštva. Voleli bismo da nam se što više ljudi javi da popunimo smanjene rezervi krvi. Na Trgu Republike autobus za transfuziju biće svakog dana od ponedeljka, a sve zainteresovane grupe mogu da se jave na telefon - 3440 479.
Brojne aktivnosti Instituta su usmerene ka animaciji ljudi da činom davanja krvi spasu nečiji život. Mnogi smatraju da do nestašica dolazi zbog toga što davaoci nisu materijalno motivisani. U nekim državama krv se plaća, ali se kod nas to zasniva na želji da se nekome pomogne.
- Polazimo od preporuka Svetske zdravstvene organizacije da davanje krvi mora da bude dobrovoljno, anonimno, nenagrađeno i redovno - podseća Ivana Rodić. - Naši davaoci su ljudi koji su su društveno odgovorne osobe, a ne neko ko očekuje beneficije.
Rodićeva naglašava da studenti koji kod nas daju krv, posle toga odmah idu na predavanja, a zaposleni u kompanijama dolaze kolektivno, a zatim se kolektivno i vraćaju na posao i nastavljaju normalno da rade.
- Davaoci nisu osobe koje očekuju da od tog humanog čina imaju bilo kakve koristi, osim ličnog zadovoljstva - objašnjava ona.
Institut za transfuziju, posebno leti, posvećuje pažnju akcijama koje animiraju građane da daju krv, što je i dalo rezultate, pa je prošla godina bila jedna od najboljih godina u proteklih dvadeset. Zaposleni u Institutu posebno su zadovoljni efektima akcije u kojoj im je podršku pružala televizija B92 i naglašavaju da je pomoć medija u ovakvim akcijama uvek dragocena.
Mada većina ljudi zna, treba podsetiti da svaka zdrava osoba koja ima između 18 i 65 godina, može tri-četiri puta godišnje da da krv, bez opasnosti za svoje zdravlje. Organizam može vrlo brzo da nadoknadi količinu i sve sastavne delove poklonjene krvi, a najsporije se „povrati“ gubitak gvožđa, koje se nadoknadi u roku od mesec-dva apsorpcijom iz hrane.
