Izvor: Politika, 03.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dražin dosije vraćen vojsci nekompletan
Iz dokumentacije su nestali mnogi papiri i delovi spisa koji se odnose na izvršenje izrečenih kazni
Presudni događaj, sudeći po sačuvanoj građi u Vojnom arhivu u Beogradu, u pronalaženju dokumenata sa suđenja Draži Mihailoviću, kako je „Politika” objavila prethodnih dana, odigrao se 15. januara 1982. godine u kabinetu generala Marka Kalođere, predsednika Vrhovnog vojnog suda u Beogradu 15. Tada je, podsetimo, Slavko Zečević, bivši ministar unutrašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslova Srbije, otkrio generalu Đakoviću gde su traženi spisi. Evo šta dalje piše u službenoj belešci generala Đakovića:
„Spisi su u ormanu, rekao je Zečević, i dodao da je to poznato šefu kabineta republičkog sekretara koji taj posao obavlja i kod Viobrana Stanojevića, tada aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Srbije. Obećao mi je da će on nazvati Viobrana Stanojevića i reći mu da te spise vrati Centralnoj arhivi vojnih sudova. U vezi sa tim dodao je da se ja lično obratim drugu Stanojeviću s pozivom na ovaj naš razgovori da tu stvar konačno sredimo. Dana 1. februara sastao sam se sa Viobranom Stanojevićem u njegovom kabinetu i izložio mu cilj moje posete, pozivajući se i na napred opisani razgovor sa drugom Zečevićem. Viobran Stanojević mi je saopštio da ovih dana nije kontaktirao sa drugom Zečevićem i da on o spisima predmeta Draže Mihailovića i dr. ništa ne zna. Dodao je da ne veruje da se ti spisi nalaze u njegovom kabinetu, ali da će to proveriti i u vezi sa tim da će pozvati šefa kabineta na kojeg se poziva drug Zečević. Naime, taj šef kabineta je odnedavno u penziji pa će sa njim videti pa čak i proveriti u Arhivu Republičkog SUP-a, jer smatra normalnim da ti spisi budu u Centralnoj arhivi vojnih sudova. Ja sam mu rekao da nema nikakvih smetnji da Republički SUP, ukoliko mu je to potrebno, presnimi sve te ili samo pojedine spise, ali da je svakako nužno da se spisi nađu i čuvaju tamo gde im je mesto. Viobran mi je obećao da će me za koji dan nazvati i da će mi onda saopštiti šta je saznao. Inače, stekao sam utisak iz razgovora sa Stanojevićem da je njemu poznato gde su ovi spisi, ali je ovakvim svojim stavom verovatno želeo dobiti na vremenu. U Beogradu, 1. februara.”
Potom sledi dodatak:
„Kako me ni po protoku februara Viobran Stanojević nije zvao, pokušao sam da ponovo stupim sa njim u kontakt. Više puta u martu sam zvao telefonom druga Viobrana, ali mi se uvek javljala njegova sekretarica tvrdeći da je drug Viobran odsutan. Nakon petog ili šestog poziva zamolio sam sekretaricu da prenese drugu Viobranu molbu da me nazove. Nakon nekoliko dana, pošto me Stanojević nije zvao, ponovo sam pozvao Stanojevića da bi mi sekretarica prenela njegovu poruku da on ništa o tome ne zna. Ceneći da Viobran Stanojević izbegava kontakt sa mnom u vezi sa ovim predmetom, dana 13. aprila 1982. godine referisao sam o ovome drugu saveznom sekretaru za narodnu odbranu Nikoli Ljubičiću. U mom prisustvu general Ljubičić je nazvao Stanojevića i zahtevao od njega da pomenute spise odmah vrati Vrhovnom vojnom sudu. General Ljubičić mi je saopštio da će nam predmet biti vraćen, pa ako bude nekih teškoća u vezi sa tim da mu se javim.
Prošlo je više od mesec dana, a Viobran Stanojević niti je zvao, niti je vraćao predmet. O tome sam informisao generala Ljubičića, a u međuvremenu došlo je do promena u kojima je Viobran Stanojević izabran za člana Predsedništva SR Srbije, a dužnost republičkog sekretara za unutrašnje poslove primio je drug Lalović. Početkom jula sreo sam se sa drugom Lalovićem i on mi je rekao da mu je drug Ljubičić izneo stvar u vezi sa krivičnim predmetom Draže Mihailovića, i da će se on postarati da nam se predmet čim prije vrati. Konačno 21. jula 1982. godine Republički sekretarijat za unutrašnje poslove SR Srbije vratio nam je spise, ali su oni bili nekompletni, veći broj originala nema a umesto njih su prepisi ili ih uopšte nema. U Beogradu 21. jula 1982. godine.”
Akt o vraćanju spisa krivičnog predmeta Draže Mihailovića broj 01-br. 432/82 potpisao je pomoćnik sekretara mr Dušan Stupar.
Usledio je, odmah posle kontrole vraćenih spisa, dopis generala Kalođere u kojem konstatuje da nedostaju mnogi spisi i da umesto lične beležnice postoji „izvod iz beležnice”. Iz Sarajeva gde su spisi poslati stigao je 8. avgusta 1984. godine izveštaj označen kao str. pov. broj 59-1/84, s potpisom potpukovnika Pravne službe Miodraga Popovića. U njemu, između ostalog, piše da nedostaju mnogi papiri, delovi spisa koji se odnose na izvršenje izrečenih kazni, zatim dokazi koji se odnose na krivicu optuženih Slobodana Jovanovića, Božidara Purića, Momčila Ninčića, Petra Živkovića, Radoja i Živana Kneževića, Milana Gavrilovića i Konstantina Fotića... Najzad, skoro svi spisi su ili kopija ili fotokopija i to dosta slabog kvaliteta i očuvanosti.
Tu je, zasad, kraj priče o krađi dokumenata sa suđenja Draži Mihailoviću. U proteklih desetak dana posebno, kao i godinama ranije, potpisnik ovog teksta pitao je brojne svedoke zbivanja iz 1946. godine, kao i mnoge u međuvremenu koji su obavljali visoke državne, partijske ili vojne funkcije: gde je streljan i sahranjen Draža Mihailović? Odgovori su bili kratki i istovetni: „O tome ne znam ništa.”
Ni posle 63 godine, na sramotu naroda kome se to događa i države koja nije bila u stanju da sačuva građu o tim istorijskim zbivanjima.
Dragan Vlahović
(Kraj)
[objavljeno: 04/04/2009]
