Izvor: Politika, 16.Nov.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dramatičan pad broja stanovnika tek sledi
Pomera se granica rađanja, sve je manje dece i situacija ne može biti bolja u narednih 15 do 20 godina, smatra demograf Vladimir Nikitović
Pad broja stanovnika od skoro 380.000 ljudi nije iznenadio stručnjake jer u Srbiji, već dve decenije unazad, umire daleko više stanovnika nego što se rađa. Svake godine gubimo grad veličine Bačke Palanke, a prošlogodišnji negativan prirodni priraštaj od 34. 907 najveći je ikada zabeležen u mirnodopskim uslovima u našoj zemlji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Srbija ima 7,1 milion stanovnika, a pre devet godina bilo nas je gotovo 7,5 miliona. Izvesno je, tvrde stručnjaci, da će nas biti sve manje.
Loši dani nisu iza nas, a izumiranje stanovništva još drastičnije će se pokazati na sledećem popisu stanovništva, siguran je demograf Vladimir Nikitović, stručni saradnik Centra za demografska istraživanja.
– Već 50 godina Srbija nema dovoljnu reprodukciju stanovništva, jer dvoje ljudi ne ostavlja dvoje iza sebe. Svaka generacija koja se rađa manja je od prethodne. Brojnije generacije sada su ostarele i doprinose porastu mortaliteta. Sve je manji broj žena, pomera se granica rađanja, rađa se manje dece i jasno je da situacija ne može nikako da bude bolja u narednih 15 do 20 godina – ističe ovaj stručnjak i dodaje da čak ni podsticajne državne mere u pogledu rađanja ili povratka stanovništva iz inostranstva ne bi mogle da daju značajnije rezultate.
– Negativan prirodni priraštaj veoma dugo traje i ovaj trend je teško promeniti preko noći – naglašava naš sagovornik.
Broj starijih od 65 godina za 12 odsto je viši od broja mlađih od 15 godina. Sredinom 20. veka rađalo se 150.000 dece godišnje, a prošle godine samo 68.304. Žena u Srbiji nekada je prosečno rađala troje i više dece, a danas samo 1,4 deteta. Kako bismo postigli prostu zamenu generacija neophodno je da imamo bar 2,1 dete „po ženi”.
– Oko 300.000 izbeglica iz Hrvatske, BiH i raseljenih sa Kosova i Metohije integrisalo se sa stanovništvom centralne Srbije. Ipak, oni koji su došli nikako ne mogu zameniti sve koji su se iselili iz Srbije jer su otišli mladi i obrazovani, a došao je veliki broj starijih i slabije obrazovanih ljudi – objašnjava Nikitović.
Zemlje u okruženju suočavaju se sa sličnim problemima kao i Srbija, a bolja je situacija jedino u skandinavskim zemljama koje godinama „uvoze” stanovništvo i tako delimično prikrivaju problem. Od zemalja u okruženju, mišljenje je ovog stručnjaka, u goroj situaciji su samo Bugarska i Rumunija.
– Negativan prirodni priraštaj je evropski problem koji je, od severa ka jugu kontinenta, sve više vidljiv. Srbija je ušla u ovaj problem desetak godina pre ostalih zemalja zbog ogromne dostupnosti abortusa. Bio je dostupan svima i gotovo besplatan. To nije bilo tako u drugim zemljama – tvrdi naš sagovornik i dodaje da zabrinjava činjenica da je broj abortusa u Vojvodini približan broju rođene dece.
Takođe, u Beogradu se svake godine rodi oko 18.000 beba, a prema zvaničnim izveštajima, izvrši se čak 8.000 namernih prekida trudnoće. Kako bi počelo rešavanje ključnih problema Srbije neophodna je pre svega snažna država i jaka volja za promene, tvrde stručnjaci. Za sada imamo samo razne strategije od kojih su mnoge ostale mrtvo slovo na papiru.
Mere države za podizanje nataliteta definisane su u Strategiji podsticanja rađanja, koja, između ostalog propisuje roditeljski dodatak za prvih četvoro dece i naknadu u iznosu od 100 odsto od zarade svim trudnicama. Ipak, kako bi ova strategija počela da se primenjuje neophodno je da se izmeni niz pojedinačnih zakona, što će sigurno sačekati neke bolje dane, jer predstavnici resornih ministarstva trenutno tvrde da nema novca za ove promene.
Kako bi sve zaposlene trudnice, tokom porodiljskog odsustva, dobijale punu platu neophodna je izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju koji trudnoću tretira kao bilo koja drugu bolest i u skladu s tim propisana je naknada od 65 odsto. Predstavnici Ministarstva zdravlja tvrde da u budžetu nema novca za uvođenje novih mera, a ostaje samo da se lokalne samouprave ugledaju na Beograd i Novi Sad, čija vlast uplaćuje trudnicama naknadu do pune plate.
Slična je situacija i sa roditeljskim dodatkom. Propisano je da se za svu decu isplate roditeljski dodatak kao jednokratna pomoć, a sada se samo za prvo dete dobija odjednom 31.000 dinara, dok se za svako sledeće dete ova pomoć deli u 24 jednake rate. Građanski zakonik u kojem je navedeno kako bi porodice koje dobiju treće dete trebalo da dobijaju 20.000 dinara mesečno sve do detetovog punoletstva, najverovatnije neće zaživeti. Bez obzira na dramatičan pad broja stanovnika novca za ove promene nema, tvrde nadležni, i upozoravaju da je nerealno gajiti takva očekivanja.
-----------------------------------------------------------
Sumnje u podatke o gastarbajterima
Najsumnjivija cifra dobijena popisom je 294.000 ljudi koji rade u inostranstvu, smatra Vladimir Nikitović. Ovaj podatak svakako nije realan, tvrde stručnjaci, jer je broj ljudi iz naše zemlje koji žive i rade u inostranstvu daleko veći. Prema podacima sa prošlog popisa, u inostranstvu je boravilo više od 400.000 naših građana.
– Ljudi u inostranstvu popisivani su isključivo na osnovu izjave članova domaćinstava. Pitanja su bila dosta komplikovana, pa su ih mnogi izbegavali, a nisu zabeleženi ni pojedinci čije kompletne porodice žive preko granice jer niko nije dao podatke o njima – kaže Nikitović.
Jelena Popadić
objavljeno: 17.11.2011
