Izvor: Blic, 17.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragan Domazet: Ako odu mladi, bićemo tehnološka kolonija
Dragan Domazet: Ako odu mladi, bićemo tehnološka kolonija
Zamislite da je Tesla ostao u zemlji ili da ga je neko sprečio u nameri da ode u SAD', odgovara u razgovoru za 'Blic' Dragan Domazet, republički ministar za nauku i tehnologiju, na pismo koje mu je uputilo Udruženje mladih istraživača. Ovo udruženje podsetilo je ministra na 'činjenicu da je, nakon zatišja neposredno posle 5. oktobra, pokrenut još žešći talas mladih naučnika koji napuštaju zemlju'. Imate li >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podatke o broju najnovijih imigranata?
- Pre svega, ja nisam statistički biro! Kao da ja udaram recke na granici, pa da znam koliko je mladih ljudi napustilo Jugoslaviju! Da li znate koliko je mladih istraživača napustilo Nemačku i otišlo u SAD, Kanadu ili Novi Zeland?! Jednostavno, to su vodeće zemlje koje istraživače mogu da plate najviše, i mi ne možemo ništa učiniti na sprečavanju naših mladih naučnika da odu. To nije tako jednostavna priča u kojoj svi jednostavno moraju ostati u svojoj zemlji, ali možemo da smanjimo njihov broj i da učinimo sve da im poboljšamo uslove rada. Šta tim povodom činite?
- Pripremili smo program zaustavljanja odlaska mladih talenata iz zemlje i on je u Ministarstvu za finansije, na stolu kod ministra Đelića. Planirali smo paket aranžman za najbolje među najboljima sa svih Univerziteta. On podrazumeva paket mera, od zaposlenja u Institutima i na fakultetima o trošku Ministarstva, do posebnih projekata koji bi im omogućavali istraživački rad u okvir magistarski i doktorskih teza. Planirali smo veliki broj stipendija...
Ono što njih zanima je svakako i plata?
- Plata mladih istraživača je 10.800 dinara za one koji se bave teorijskim istraživanjima. Od letos radimo na povećanju plata istraživača za oko 20 odsto, ali za sada ništa od toga ne mogu čvrsto obećati. S obzirom na tretman, niske plate, loše uslove rada, nerešenu stambenu politiku, navodi se zaključak da ti mladi naučnici nisu preko potrebni našoj zemlji?
- Da, pitanje je koliko država ceni istraživanje i razvoj i koliko ga ona shvata kao luksuz, jer ono to nije. To je ulaganje u budućnost, jer ako u 21. veku nemate svoje znanje, bićete ekonomska i tehnološka klonija. Naša država ulaže u nauku samo jedan odsto više no Albanija i u tome daleko zaostaje za zemljama EU?
- Država izdvaja iz budžeta dvadeset puta više novca za penzije i socijalu, nego za istraživanje i razvoj. Ona više ulaže u penzionere, nego u mlade naučnike. Osnovni zahtev Ministarstva je da država izdvoji više sredstva. Do 2010. godine moramo postići tri odsto izdvajanja iz budžeta za nauku i razvoj kao uslov za ulazak u EU. Trenutno se iz našeg budžeta izdvaja 0,3 odsto, ali očekujemo da će to za iduću godinu biti 0,6 odsto. Organizovane države imaju veliku korist od svojih naučnika?
- I mi bismo to da obrnemo, pa da izvučemo obostranu korist. Mi imamo industriju koja nema svoje licence, niti svoju originalnu proizvodnju i to je bruka za masu stručnjaka iz naše zemlje. Mnogi od njih žele da se bave samo stručnim radom, a mi bismo da ih angažujemo u privredi. Cilj je da ih usmerimo da rade na rešavanju problema našeg društva, a naš je problem da se mi pobrinemo o njihovim uslovima. Istina je, oprema je zastarela. Trinaest godina ništa nije uneto u laboratorije koje su ostale i bez hemikalija. Šta je ono što im sada nudite?
- Nakon dve godine u bloku 32 nastavljena je izgradnja. Tu se grade stanovi za 47 najboljih. Oni su platili akontaciju, ali konačna cena se još ne zna. Prošle godine preko 3.000 kompjutera podelili smo institutima i fakultetima. Biblioteke ponovo dobijaju časopise, unapredili smo Internet akademske mreže. Upravo ovih dana planiramo objavljivanje tendera za kupovinu laboratorijske opreme u visini od tri miliona evra i računarsku opremu za 11,5 miliona evra.
Planiramo stanove za najbolje među najboljima koji će ih koristiti bez nadoknade tri godine. A, sem toga, planirali smo i kreditiranje za malo starije istraživače. Predložili smo da se otvori mogućnost istraživačima do 40 godina starosti za podizanje stambenih kredita na 40 godina, sa učešćem od 20 odsto i sa kamatom od 0,5 odsto godišnje. Za istraživače starije od 40 godina planirali smo kredite na 20 godina, sa učešćem od 20 odsto i sa kamatom od 0,5 odsto. To je predlog, još nije prošlo kroz Vladu. Tanja Nikolić-Đaković
